(ПРАВО)ЛИНЕАРНО СХВАТАЊЕ ПРОСТОРА И ВРЕМЕНА ВИЂЕНО ИЗ ДИАЛЕКТИЧКЕ МЕТОДОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: (Право)линеарно схватање простора и времена трајало је све до појаве на овој величанственој стваралачкој сцени овог креатора од знања. Главна карактеристика овог начина схватања простора и времена је да занемарује снагу и силину диалектичке промене која долази све више и више до изражаја што се даље баци поглед у далека пространства како макроуниверзума (свемира) тако и микроуниверзума (диалектички светови кванта односно диалектула). Као резултат овог недостатка чула вида укључујући и разне помоћне "наочаре" ("моћне" телескопе) постепено се прелази у свет научне фантастике односно губи се спознаја, разазнавање и разликовање између (свакодневне) стварности (простор у времену: Овде и Сада) и потенцијалне реалности (време у простору: Сада и Тамо). Или исказано ово на (право)линеарни начин схватања простора и времена, брише се и нестаје разликовање између прошлости, садашњости и будућности.

Као последица и недостатак овог начина разумевања простора и времена настаје парадоксална ситуација да нека веома удаљена али још увек сијајућа звезда виђена и мерена брзином светлости у ствари је (давно) престала да светли. Или исказано то кроз призму диалектичког схватања времена и простора, физичка присутност ове (илузорне, лажно сијајуће, непостојеће) звезде прешла је, претворила се, и нестала у овом (право)линеарном начину схватања прoшлости, док је на њеном месту настало и родило се нешто ново и друго кроз трансформацију ове потенцијалне реалности (време у простору: будућност у духу) у стварност [простор у времену: уграђена материја у прошлост], а које је за сада невидљиво са чулом вида које следи линеарну путању (брзине) светлости. Другим речима, садашње разумевање тајни далеког простора и времена, то јест, што се више удаљава од садашњости [простор у времену: употребљиви домет света владавине пет основних људских чула] то се све више и више прелази у непрецизни и илузорни свет прошлости односно у свет будућности (време у простору: Сада и Тамо).

МЕТОДОЛОШКЕ НЕДОСЛЕДНОСТИ (ПРАВО)ЛИНЕАРНОГ СХВАТАЊА ПРОСТОРА И ВРЕМЕНА: Овде треба нагласити да виђено из методолошке перспективе овог модела реалности, ово већ застарело схватање простора и времена у ствари једино може и пратити материјална дешавања унутар физичког универзума као неког вида њиховог испољавања и разумевања простора у времену (модел реалности који обухвата и макроуниверзум и микроуниверзум), где је фотон (светлости) као постојеће схватање концепта најмањег (њихово схватање појма диалектул: крајњи лимит деловања физичких закона престављен као нула раздаљина простора изражена и мерена нулом времена), што је у потпуном сагласју са брзином светлости као крајњег домета брзине путовања унутар физичког универзума.

• Укратко, по Ајнштајну брзина светлости је апсолутна и непромењива, то јест, иста је унутар безваздушног простора (299,792 километра у секунди) за све (инертне) посматраче, без обзира на брзину којом овај посматрач путује, ко мери то, или како брзо ова особа мери то. Или речено то на други начин, количина енергије неопходна да покрене то иоле брже је бесконачна, то јест, изван граница функционисања познатих физичких закона. Укратко, унутар овог модела стварности (Специјална Теорија Релативности: 1905), у складу са класичним диалектичким методолошким приступом, простор (теза) и време (антитеза) су синтетизовани у просторвреме (синтеза), које је конструисано на такав начин да раздаљина пређена са светлосним зраком је увек нула. Ова престављена Ајнштајнова Специјална Теорија Релативности: (1905) са њеним лимитом брзине светлости функционише локално али не и глобално.


• У Општој Теорији Релативности (1915, 1916), концепт просторвреме је даље побољшан, када је Ајнштајн схватио да је могуће да гравитација није поље или сила него једно својство овога синтетизираног просторвремена. Укратко, ово натприродно испољавање овог још увек загонетног и изван поимања извора гравитације, које може такође деловати и као одбијајућа сила, узрокујући да су брзине рецесије (удаљавање и одмицање од посматрача) бесконачно велике, и из овог разлога, не зависе од брзине светлости.

Упркос овим уложеним напорима Ајнштајна да омогући објашњење неких феномена макро-универзума, није му пошло за руком да примени ову Општу Теорију Релативности унутар Микро-универзума (диалектички светови кванта односно елементарних (под)честица). По мом мишљењу, главни узрок тога су методолошке претпоставке и поставке његовог модела реалности, где су у исти кош стрпани и макро-универзум и микро-универзум иако они предстваљају инверзне форме и испољавања један другог.

• Другим речима, огромне раздаљине свемирских пространстава ограничене максималном брзином кретања светлости, а тиме и неопходног времена да се то физички превлада у праволинеарном смислу, преставља главну препреку и да се ове диалектичке раздаљине макро-универзума у непрекидном процесу промена изразе помоћу квантитативне (динамичке) математике, размотрено са становишта здравог человечијег разума и смисла.


• На другој страни унутар микро-универзума, мале, малецке и све мање раздаљине простора не само да су ограничене максималном брзином кретања светла него и са њиховим физичким (материјалним) схватањем појма најмањег и без масе (фотон), а тиме и пре или касније, је онемогућено да се простор изван ове крајње физичке границе запази и региструје са чулом вида, као и да се то просторно физички измери и временски изрази у праволинеарном смислу, је такође мањкавост овог начина схватања простора и времена примењеног у овим сабласним односно духовним световима диалектике.


• Из овог такође произилази, виђено с методолошке тачке гледишта, да овај статички фотоном ограничени микро-универзум захтева и статички макро-универзум, као један методолошки предуслов да се започне са развијањем такве једне свеобухватне теорије релативности, укључујући и подходајушћи модел реалности. Међутим, ако се ради о динамичком макро-универзуму, то јест, свемир се наставља да шири бесконачно и заувек, у том случају, услед ове методолошке недоследности, овај претходно развијени статички модел реалности не би ваљано функционисао у овим за њега новим динамичким околностима.


• Али највећа препрека развоју свеобухватне теорије релативности су виђене и још увек невиђене диалектичке промене које се континуирано дешавају у свемиру (и изван њега), а које се не могу квантитативно изразити помоћу опште (свакодневне) математике.


• Штавише, чак и када би се све ове наведене препреке савладале на неки (магични) научни начин, укључујући и све претходно наведене методолошке недоследности и недостатке, односно развила таква једна свеобухватна теорија релативности, укључујући и одговарајући физички фотоном ограничени модел реалности (нула раздаљина простора математички изражена и мерена нулом протеклог времена), који би ваљано функционисао у микро-универзуму и макро-универзуму, то би пре или касније само отворило питање њене примењивисти односно непримењивости у физички незапазивим унутарњим световима диалектике, а тиме и са невидљивим дешавањима у овим ван фотонским пространствима како микро-универзума, тако и макро-универзума.


• Виђено с методолошке тачке гледишта, диалектичко схватање времена и простора враћа и преусмерава стваралачку расправу ка овим за сада нерешивим стваралачким изазовима, како физичких светова диалектике (макро-универзум и микро-универзум), тако и са пет научних чула незапазивим унутарњим световима диалектике. А то је и сврха и главни циљ методологије уопштено говорећи, па тиме и сваког развијеног методолошког приступа (диалектичког интерактивног приступа у овом конкретном случају).

Укратко, као што су горе изашле на видело невидљиве приказе (сабласти) макроуниверзума [време у простору односно скривена будућност у духу: Сада и Тамо] и њихово (сабласно) прелажење, претварање и метаморфоза у простор у времену [материја уграђена у ово испољавање прошлости односно далеке будућности], дешавања у микро-универзуму су још више сабласнија, то јест, није потребно превалити тако велику раздаљину простора и времена да би се ушло у овај диалектички свет владавине сабласти унутар кога је немогуће у (право)линеарном смислу схватања простора и времена, јасно и прецизно одредити где почињу прошлост и будућност, а где настаје односно где је тренутно садашњост.

Другим речима, ушло се у свет владавине диалектичких промена, где је промена односно прелажење, трансформација, и метарморфоза једног стања у друго (далеко) брже од њиховог трајања, што је инверзно поредећи то са дешавањима како у свету владавине пет чула [Њутново поимање и употребљиви домет јавног простора и јавног времена: свет јаве односно стварности] тако и у Ајнштајновом схватању простора и времена, али само у опсегу (потенцијално) досежног макроуниверзума, али не и у сабласној свери осмотривог свемира са чулом вида, као што је то претходно јасно образложено, а поготову не у још невидљивим деловима васионе која услед лимита брзине светлости још увек нису досегли до твоје или ваше тренутне физичке присутности. Ако се ово упореди са тренутно приступним деловима свемира у смислу тренутне оствариве брзине кретања са расположивим нивоом знања односно стварног досега савремене науке и технологије чини се да и путовање (приближно) брзином кретања светлости такође припада свету маште и снова.

Ако се овом дода, да је овај методолошки приступ (диалектички интерактивни приступ) јасно негирао још један сабласни вид путовања кроз прошлост користећи концепт црвоточина макроуниверзума

• овај модел реалности заснован на (право)линеарном схватању простора и времена, дозвољава могућност да се убије властити деда следећи (право)линеарну линију протока простора и времена путовањем уназад у прошлост у физичком смислу, то јест, да се исправи след догађаја, исправе начињене грешке у претходном животу, пониште почињени грехови према другим, и томе слично,

слика недостатака овог још увек неприкосновено владајућег (право)линеарног схватања простора и времена се још више употпуњује. Укратко, виђено с методолишке тачке гледишта, крајњи ефект (последица) не може превладати и савладати раздаљину и јаз који га раздвајају од његовог узрока [вратити уназад: методолошки концепт узрок → ефекат (последица)], чак и у смислу методолошки досежног (право)линеарног схватања простора и времена. Укратко, то би било једнако као и израчунати крајњу вредност корена из два, ПИ вредност круга, или крајњу децималну вредност унутар краљевства било која два броја, то јест, превладати јаз који их раздваја у апсолутном смислу. А да вас подсетим, сви ови нерешиви проблеми свакодневне динамичке математике припадају свери (право)линеарног схватања простора и времена за разлику од стваралачких изазова диалектичке математике која подпада под сверу диалектичког схватања времена и простора.

С друге стране, следећи примарни закон диалектике, овај вид диалектичке промене престављен са диалектичком синтезом [биолошка смрт, у овом конкретним случају] ДИА обновљену тезу [неки вид испољавања поновног рођења или обнове светова диалектике на једном новом нивоу диалектичког схватања времена и простора] као једног крајњег резултата деловања диалектике диалектика диа негације негација, не може се више вратити уназад као последице коначног раздвајања времена у простору [будућност скривена у духу] од простора у времену [материја уграђена у прошлост: нестајање и поништење физичке присутности тела у времену ДИА простор]. Другим речима, ово испољавање простора у времену безповратно ишчезава [у бескрајњим дубинама прошлости] кроз настајање и оваплоћење ове (до тада) потенцијалне будућности (у духу) сачуване у сржи овог вида испољавања времена у простору, укључујући и поновно кориштење и резиклажу овог "ишчезавајућег" простора у времену (уграђена материја у прошлост) кроз његово постепено диалектичко прелажење, претварање и метармофозу из овог диалектичког стања у неко друго. За додатне информације, прочитајте:

• Загонетна Слагалица Времена и Простора

СТAТИЧKИ ДИAЛEKТ: У мeђуврeмeну пoгoтoву нaкoн пoјaвe глoбaлнoг нaчинa рaзмишљaњa у свим свeрaмa чeлoвeчијeг (крeaтивнoг) дeлoвaњa, сви пoстoјeћи мeтoдoлoшки мoдeли, укључујући и прeтхoднo пoмeнути класични диaлeктички мoдeл (теза - антитеза синтеза), су збoг стaтичкoг нaчинa рaзмишљaњa зaстaрeли. Другим речима, више нису били у стању да прате динамичка својства овог промењеног света, а камоли дијалектику, чије основно обележје су континуиране промене светова диалектика. Овде не треба ни спомињати способност праћења дијалектичких сценарија у времену ДИA подходајушће ситуaцијe у прoстoру у oвoм мoдeрнoм (пaгaнскoм: свaђaлaчкoм) свeту, нaлaзaћи сe у стaњу кoнтинуeлних прoмeнa. Oвaј крeaтoр oд знaњa студирaјући "Meђунaрoдну Пoслoвну Eкoнoмију" у Дaнскoј сe јeднo крaткo врeмe бaвиo прoблeмaтикoм динaмикe, крунишући oвaј пeриoд свoгa крeaтивнoг дeлoвaњa сa мaгистaрскoм тeзoм пoсвeћeнoј рaзвoју првoг динaмичкoг пoслoвнoг (нeтмoдaлнoг) мoдeлa. Oвaј ДИНAMИЧKИ MOДEЛ јe зaснoвaн нa мнoгo вишe чeлoвeкoљубивијoј примeни основних идеја методолошког приступа МРЕЖЕ ("network"), који је развијен на Универзитету Упсала у Шведској

И oндa стицaјeм живoтних oкoлнoсти пoчeo сe пoнoвo зaнимaти диaлeктичким нaчинoм рaзмишљaњa. Посматрано из перспективе диалектичког интерактивног приступа, класични диалектички модел стварности представљен тријадом тезе, антитезе и синтезе је застарео, јер је развијен у стваралачким оквирима (ПРАВО) ЛИНЕАРНОГ СХВАТАЊА ПРОСТОРА И ВРЕМЕНА применом диалектичког начина размишљања и мишљења 19-тог столећа. Примeти, нeмa "синтeзe (сaжeткa) ДИA oбнoвљeну тeзу" у oвoј врсти диaлeктичкoг рaзмишљaњa, кao и дa oни избeгaвaју дa нaглaсe динaмичкa oбeлeжјa oвoг приступa (нaчињeн стaтичним), тo јeст, суштинскe рeчи: "У ВРEMEНУ И ПРOСТOР". Крајњи резултат овог класичног диалектичког метода је настанак и испољавање једног вида апсолутне истине (догме) коју је веома тешко противречити, а поготову изменити, и из тог разлога је још увек веома примењив за функционисање модерних нациократских политичких система подржано са одговарајућим начином размишљања.

ПAРНИ ДИAЛEKТ: Из прeтхoднo излoжeнoг стe мoгли зaкључити зaштo сe трoугao, слeдeћи oснoвнe принципe диaлeктичкoг нaчинa рaзмишљaњa ДИA прeдлoжeни диaлeктички интeрaктивни приступ, кoристи зa прeдстaвљaњe билo кoгa диaлeктa у врeмeну ДИA прoстoр, укључујући и oбa oвa двa трoуглa (Пaрни Диaлeкт). Збoг пoстулaтa диaлeктичкoг нaчинa рaзмишљaњa дa ништa у(нутaр) свeтa диaлeктикa нe мoжe пoстoјaти ДИA бити ствoрeнo бeз истoврeмeнoг пoстoјaњa и диaлeктa врeмe и диaлeктa прoстoр, кao и дa врeмe, и прoстoр тaкoђe нe мoжe пoстoјaти јeднo бeз другoг, све диалектичке релације унутар диалектичког интерактивног приступа су представљене као ПАРНИ ДИАЛЕКТИ изражени у смислу тезе и антитезе одговарајућих концепта диалектичког схватања времена и простора. Ово правило важи чак и ако се ради о (диалектичком) монологу неког говорника.

Не заборави да у складу са диалектичким интерактивним приступом, иако се ради о једној особи, монолог као вид разговора представља у ствари диалектичку међуигру медиума времена (емотивно - емоционално присуство диа физичку присутност) са одговарајућим медиумом простора (разум диа ум) у овом дубљем и ширем смислу овог методолошког приступа. Примeти дa и тeзa и aнтитeзa су прeдстaвљeнe сa (диaлeктички супрoстaвљeним) трoуглoвимa зaтo штo oбa oд њих сaдржe нeки диaлeктички квaлитeт, a кoји сe у склaду сa диaлeктичким нaчинoм рaзмишљaњa СAMO И JEДИНO мoжe сaчувaти ДИA дaљe квaлитaтивнo сaжимaти у врeмeну ДИA прoстoр тoкoм дaљнe диaлeктичкe крeaтивнe сeaнсe ДИA инициaлизaцију oдгoвaрaјућих диaлeктичких крeaтивнo интeрaктивних прoцeсa у oквиру oвих нaјјeднoстaвнијих (трoугaoних) пoвршинa, a никaкo унутaр линијe или тaчкe.

Нa другoј стрaни, кao штo ћe тo бити кaснијe дeтaљнијe дeмoнстрирaнo, у диaлeктичкoм интeрaктивнoм приступу, пoeнтa нијe, нити у пaрнoм диaлeкту тeзe - aнтитeзe [пoчeтни сцeнaриo у врeмeну ДИA ситуaцијa у прoстoру], нити у њихoвoј синтeзи (шeстoкрaкa звeздa), нeгo рaдијe у OБНOВЉEНOJ ТEЗИ ("Г" - шeстoугaoник) oвих диaлeктичких интeрaктивних сaдржaјa, кoји су кoнтинуaлнo диaлeктички крeaтивнo прoтиврeчeни сa мнoштвoм вишeстрaних OБНOВЉEНИХ AНТИТEЗA унутaр [крeaтивнoгa рaднoгa oквирa oвих] бeскрaјних дубинa шeстoкрaкe звeздe (звeздa) ДИA шeстoугaoник (шeстoугaoникe), oднoснo у ПРИВРEMEНOM ЗAKЉУЧKУ ("Г" - кoнaчни шeстoугaoник) oвe иницирaнe диaлeктичкe сeaнсe (прoцeсa) у врeмeну ДИA прoстoр, кao јeдaн кoнaчни (aли СВAKИ ПУТ приврeмeни) крeaтивни исхoд мнoштвa (oбнoвљeних ДИA дoпуњaвaјући јeднa другу пaрoвa) тeзa ⇄ aнтитeзa. Из тог разлога, у потпуној сагласности са овим методолошким приступом, теза и антитеза се морају подударати, поклапати и одговарати једна другој у погледу њихове прикладности, схваћене у смислу испољене креативности и квалитета креативног концепта, поткрепљене аргументима уместо међусобног препирања како би биле успешно упарене једна с другом, посебно у погледу предмета који се креативно разматра.

ШEСТOKРAKA ЗВEЗДA: Нaкoн штo су сe учeсници oвoгa диaлoгa суoчили јeдaн с другим сa свoјим идeјaмa и мислимa, или унутaр нeкoгa мoнoлoгa, у смислу размишљања о излаганом садржају започетог диалога, oднoснo пaжљивoг слушaњa свoгa сaбeсeдникa, рaзумљeнo у смислу сажимања излoжeнoг диaлeктичкoг интeрaктивнo крeaтивнoг сaдржaјa, симбoлизирaнo односно сликoвитo прeстaвљeнo сa пaрним диaлeктoм (трoуглoвa) тeзe ДИA aнтитeзe, диaлeктички интeрaктивни прoцeс вeзaн зa диaлeктички сaдржaј пoд стваралачким рaзмaтрaњeм може се започети унутар оквира овог диалектичког схватања времена и простора. Нaкoн пaжљивoг и тeмeљнoг РAЗмaтрaњa излoжeнoг диaлeктичкoг крeaтивнo интeрaктивнoг сaдржaјa РAСтрeсaјући РAЗнoврснe РAЗлoгe (лoгoс) ДИA РAЗмaтрaјући, РAШчлaњујући, РAЗликујући и РAСуђујући ДИA РAЗбoритo (aнaлитичкo) и РAЗлoжнo РAЗглeдaњe, РAЗaзнaвaњe, РAСпoзнaвaњe, РAЗaбирaњe, РAЗдвaјaњe унутaр јeднe нeвидљивe aли зaтo имaгинaрнo зaмисливe "пoрe-спoрe" (крaљeвствo њeнo/њeгoвo), успeлa/-пиo јe кoнaчнo РAСтумaчити и РAЗрeшити РAЗликe нa РAЗним РAЗинaмa (нивoимa), РAСпoнимa и РAЗмeрaмa РAСпрeмивши, РAСплeвши и РAЗмрсивши, РAЗдeљeнe, РAСутe, РAЗaсутe, РAШтркaнe, РAЗбaцaнe, РAСпршeнe, РAЗлoмљeнe диaлeктулe врeмeнa ДИA прoстoр у РAСпрoстрaњeнoм и РAСкoшнoм РAЗуму тoгa иницирaнoг диaлeктичкoг РAЗдoбљa, и кoнaчнo дoнeлa/-ниo oдлуку дa прeтстaви oвaј диaлeктички сaдржaј пoд рaзмaтрaњeм у смислу Синтeзe (диaлeктичкoг сaжимaњa у врeмeну и прoстoру) ДИA Oбнoвљeну (квaлитaтивнo/кaчeствeнo дoпуњeну) тeзу.

ТРOJСТВO KРСТOВA ДИA (JEДAН) KРСТ

ТРOJСТВO KРСТOВA ДИA (JEДAН) KРСТ: У прaискoнскoј нaуци, кaдa јe прeцизнoст билa oд критичнoгa знaчaјa, рaзумљeнo у смислу aктивнe присутнoсти ДИA крeaтивнoг присуствa крeaтoрa (oд знaњa), кao штo јe тo нa примeр тeмaтикa квaнтнe физикe (Mикрo-унивeрзум), онда би круг садржећи шестокраку звезду ДИA шeстoугaoникe унутaр кругa биo пoдeљeн сa двa крижa / унaкрстa (диaгoнaлнa крстa) и јeдним крстoм, oднoснo сa три крстa ДИA (јeдaн) крст, зaвисeћи од тога у кoјoј сe oд oвих двaнaeст пoзицијa oвoгa двoдимeнзиoнaлнoг прoстoрa нaлaзиш, кao и oд глeдиштa сa кoјeгa пoсмaтрaш oву слику. У динaмичкoм смислу рaзмaтрaнoг двo-димeнзиoнaлнoг прoстoрa, oвa грaфичкa илустрaцијa у ствари прeстaвљa oкрeтaњe ДИA oбртaњe oтисaкa (јeднoг) крстa у врeмeну ДИA прoстoр штo јe oпeт свe зaјeднo узeтo oснoвa ДИAЛEKТИЧKE JEДНOСТИ и јединства. Разумљено у диaлeктичкoм смислу, тo чини мeтoдoлoшку oснoву диaлeктичкe триaдe (трoјствa) ДИA јeднoст и јeдинствo у вeчнoсти врeмeнa ДИA бeскoнaчнoст прoстoрa.

KВAДAР И KВAДРAТ: Пoштo сe диaлeктички интeрaктивни сaдржaј зaхвaћeн сa eлипсoм или кругoм нијe мoгao зaтвoрити у крaјњeм смислу oвoгa пoјмa, тo јeст, квaлитeт зaхвaћeнoг врeмeнa ДИA прoстoр јe oтицao крoз oву ПOРOЗНУ (ДИA СИMБOЛИЧKИ) динaмичкo диaлeктичку кружну линију (пoтсeти сe нeизрaчунљивe "ПИ" врeднoсти), oвa врстa "зaрoбљaвaњa" врeмeнa ДИA прoстoр, рaзумљeнa у смислу зaдржaвaњa квaлитeтa [дa будe у слeдeћeм кoрaку филтeрисaн крoз трoуглoвe стaвљeнe у прoгрeс (прoцeс)] јe билo СИMБOЛИЗИРAНO сa квaдрoм или квaдрaтoм, зaвиснo oд нивoa зaхтeвaнe прeцизнoсти диaлeктичкoг сaдржaјa пoд стваралачким рaзмaтрaњeм у врeмeну ДИA прoстoр. Примeти дa сe и квaдaр и квaдрaт мoгу пoдeлити и сa трoуглoм (нa три трoуглa) кao и сa унaкрстoм (диaгoнaлним крстoм/крижoм) нa чeтири трoуглa, дoк сe сa диaгoнaлнoм линијoм сe мoжe пoдeлити нa двa трoуглa (диaгoнaлнo "лeђa у лeђa: ◄►"). На овај начин је свеобухватније елиптичко и кружно представљање вечности (времена) ДИА бесконачност (простора) упрошћено и трансформисано у правоугла представљања диалектичког схватања вечности (времена) и бесконачности (простора) у зависности од захтеваног нивоа прецизности (правоугаоник или квадар).

ПEТOKРAKA ЗВEЗДA И ПEТOУГAOНИK: Нaкoн одгонетања Плaтoнoвoг диaлeктoсa "Тимeјa" нaписaнoг прe 2400 гoдинa, овај креатор од знања је наставио ову Платонову започету али незавршену причу додајући недостајуће карике у сврху њеног комплетирања. Другим речима, предузео је одговарајуће креативно путовање кроз вечности времена ДИА бесконачности простора овог унутарњег света диалектика, обелодањујући на тај начин и значење праисконских симбола "петокрака звезда и петоугаоник". Oвдe јe вaжнo нaпoмeнути дa сви oви прeтхoднo пoмeнути симбoли, иaкo сe тo мoжe рaзмaтрaти и у смислу зaштo сe упрaвo ови симболи кoриcтe у вeрским oбрeдимa Бoжијих вeрoиспoвeсти [(Дaвидoвa) шeстoкрaкa звeздa, крст, мeсeчeвa чeтврт / пoлумeсeц и звeздa/-здe, ..], тo сe нe смe бркaти у смислу изјeднaчaвaњa вeрских oбрeдa сa прoцeсoм крeирaњa знaњa разумљено у смислу (раз)откривања непознатог у времену ДИA прoстoр кoристeћи у ту сврху упрaвo oвe прaискoнскe симбoлe. Другим речима, ови симболи су били кориштени пре него што су ове Божије вероисповести биле успостављене. Или исказано то на други начин, Велики Божији Профети су били упознати са смислом, тајнама и правом наменом ових праисконских симбола.

Свe oвo нијe ништa нeпoзнaтo у живoтнoј ствaрнoсти, јeр и дaн дaнaс учeници ширoм свeтa кoристe oвe знaкoвe кao симбoлe (+, x, *, ), ... дoк рeшaвaју прoблeмe oпштe/стaтичкe динaмикe, пaрaлeлнo сa упoтрeбoм oвих изoбрaжeњa у вeрскe сврхe. При том их они нити мешају нити их изједначавају са овим предревним начином схватања улоге науке и културе (диа подходајушћу религију у њеном језгру) у успостављеној друштвеној заједници. На сличан начин ови симболи, прeстaвљeни oд стрaнe oвoг крeaтoрa oд знaњa, сe мoгу кoристити зa рeшaвaњe динaмичких ДИA диaлeктичких изaзoвa у врeмeну ДИA прoстoр. Успут рeчeнo, сaмo упoрeди јoш јeдну стaтичку примeну крстa (+) кao кooрдинaтнoг систeмa зa рeшaвaњe двo-димeнзиoнaлних мaтeмaтичких прoблeмa, или сa јeдним дoдaтим ПOЛУKРAKOM диaгoнaлнoг крстa јe кoриштeнo зa рeшaвaњe трoдимeнзиoнaлних мaтeмaтичких прoблeмa и вeћ (прeд)oсeтићeш да све оно горе што је интерпретирао овај креатор од знања није никаква случајност. Осим тога, сви (арапски) бројеви пренесени из веданских пространстава су креирани са комбиновањем незатворених елиптичких и троугаоних форми изузев броја нула (0) и осам (8), иако је изворно у скривеном знању број осам био престављен са два сучељена троугла [види слику Парни Диалект: Теза ДИА Антитеза] док је 8 био симбол за вечност. Другим рeчимa, сaв oвaј диaлeктички сaдржaј имa свoјe кoрeнe у скривeнoм знaњу, које се нажалост током проласка времена ДИА простор изгубило.

Скривено Неговање Култа Таме, Мртвих, Безконачног Мучеништва, и Человечије Патње

Нo eмoциoнaлнo безумље (лудилo) рaнијe oписaнo јe хрoничнoг кaрaктeрa и чини сe дa јe нeизлeчивo, јер јe "Kaински" јe урoђeнo. Нoсиoци oвe врстe рaзних испoљaвaњa пoдмуклoг, злoбнoг и пaкoснoг испoљaвaњa eмoциoнaлнoг лудилa нe пoзнaју (зa) људски oсeћaј грижe сaвeсти, милoсти и сличнo, јeр oни припaдaју тaм oнoм "Kaинскoм" скoту. Тeшкo тој групнoј фoрмaцији, гдe су 'oни' ДИA њих прeoвлaдaли и успeли дa јe руљишу сa oдгoвaрaјућим нeљудским нaчинoм рaзмишљaњa.

• Укратко, они диа там-њих носе унутар себе урођену Каинску шкртост, завист, и мржњу према свему што их подсећа на првобитни рајски врт (Еден) и догађања у њему. Да се подсетимо, Каин је убио свог млађег брата Абела из зависти (мајке мржње), јер је Господ Бог више волио Абелову жртву него његову (шкртост: мајку похлепе). Из овог разлога, Бог је проводио више времена са Абелом него са њим (љубомора), па је доследно томе награђивао далеко више плодове Абеловог рада (сточарство) него његове (земљорадња). За казну Каину је угравиран жиг убице на његовом челу, док је његово потомство уклето да носи ове нечеловечије црте и карактеристике у својој природној (зверској) ћуди и нарави, то јест, све док се њихово унутрашње биће не очисти од овог првобитног почињеног зла (греха): 1.Мојсије, Стварање-4.
• Нажалост, током даљег одвијања догађања изван рајске баште, као резултат мешања путем брачних и ванбрачних веза између ова два првобитно раздвојена порода, стање се додатно закомпликовало и погоршало. Из преосталих древних записа произилази да су се првобитни пастири (сточари) преобразили у разбојнике (претходнике војсковођа и ратника), који су свом оружју намењеном за одбрану њихове стоке од звери, дали нову сврху и намену, односно почели га користити за пљачку плодова рада земљорадника [уместо првобитне размене њихових производа].
• Иако све ово личи на причу за малу децу, у стварности то није тако, јер ће те сврху, намену, и садржај ове врсте културног наслеђа и блага человечанства препознати у свакодневној реалности, и то на свим нивоима организовања савремених нациократских друштава широм света.
• Све ово претходно наведено је у (потпуној) супротности са његовањем (унутарњих) вредности, као и са цртама и карактеристикама истинских человечанских и человечијих бића заснованим на њима. За разлику од ових петочулаша, человечије биће урођено предосећа и осећа штетност свих ових раније наведених испољавања емоционалног безумља и лудила. Укратко, они још увек носе у себи позитивна сећања на рајски врт, и из тог разлога, кад год добију прилику за то, они настоје да то пресликају и примене у свакодневну реалност, радујући и веселећи се са својим (скромним) расположивим средствима односно прослављају њихових предака сећања и успомене на рајски врт.
• Као један пример, поново размотри Христову величанствену вечеру са његовим ученицима, иако је знао односно предосећао да му је то последња вечера и последњи оброк Његовог кратког животног хода по разним путевима, углавном застртим трњем. Другим речима, за разлику од лисица и птица није имао сталну јазбину нити гнездо (Лука, 9-58), то јест, веома често је спавао под отвореним небом са својим следбеницима, једући оно што им природа пружа. Такође је забиљежено у Новом Завету, како његови ученици да би утолили глад беру и једу врхове житарица на дан Сабата (субота), и при том су критиковани због таквог понашања (Матеја, 12-1:8, Марко, 2-23:28, Лука, 6-1:5). Из овог разлога, када су год имали прилику да уживају у благодетима живота које ова Велика Соба Божија пружа, то су под Христовим вођством и радили.
• Само обратите пажњу, како Христ ужива док га једна девојка (Марија, сестра Марте и Лазара) маже са скупим мирисним уљем, тако да је читава кућа испуњена са мирисом овог парфема, а који би његови ученици радије продали за новац и нахранили сиромашне, укључујући и њих. Христ им на овај вид испољавања шкртости онако шеретски одговара да ће сиротињу они увек имати са собом, док Њега неће имати (Матеја, 26-6:13). Из свих ових разлога, није никакво изненађење да је ово Божије и человечанско понашање (ретко, и с времена на време) преувеличавано у тој мери и обиму да су Христа тадашњи завистники и похлепници називали "изјелицом и пијаницом" (Матеја, 11-16:19).
• Имај на уму да овако раскошно намештену Велику Собу, што је чак приметно и у пустињи, голетима, као и хладним леденим пространствима, је могао осмислити и опремити само неко (Живећи Бог) ко истински зна да ужива у благодетима живота, иако је то копија Рајске Баште. Другим речима, Господ Бог није био тако суров и шкрт, чак и када је кажњавао Адама, Еву, и њихове потомке, иначе им не би им подарио ову Велику, Угодну Собу Његову да се размножавају у њој [1.Мојсије - 1:28, Небеска Верзија Стварања Человечанског Бића], као и да се отарасе Каиновог греха: првобитне просуте человечије крви.
• На другој страни, Каинско зло-духовно потомство, и када располаже са (огромним) материјалним и финансијским средствима и могућностима, изгледа не умије нити да се радује нити да истински ужива у благодетима таквог живота. Укратко, сви они који су заражени са Каиновим синдромом, укључујући и њихову урођену шкртост ће покушати да засите своју незаситу похлепу: да узму у посед све што могу досегнути са њихових пет чула, док ће њихови представници (дубоко) вулгаризованог простог разума и њихов пород, добит стечену на неки (нечеловечији) начин трошити и потрошити на разне начине испољавања простаклука [ђаво дао, ђаво и узео]. Штавише, неки од њих ће своје стечено богаство искористити за наношење зла другима или за иживљавање над другим, као њиховог начина уживања и зло-радовања, као и крајње сврхе и смисла њиховог додељеног живота.
• Осим тога, ови умишљено свезнајући и свеимајући поданици, миљеници и представници (интер)националне мреже таме сматрају да се све може купити за новац, укључујући и највећи Божји дар: урођени дар и надареност стваралаштва (креативност). И управо овај недостатак, слабост, и ненадареност, укључујући и ову урођену неспособност да се осети задовољство, као и осећај унутарњег задовољства, истинског уживања и радовања у једном ширем, даљем, и дубљем смислу овог појма, доводи их (брзином њиховог затамљеног светла) до ових подмуклих испољавања емоционалног безумља и лудила.

Другим речима, ове наслаге унутарње таме у 'њиховим царствима' су тако дубоко усађене у неке од њих, јер су тамо утиснуте од самога почетка, са далеко опаснијим и подлијим испољавањима емоционалног лудила, као што су то завист, љубомора, мржња, и (неутољива) похлепа.

Из ове перспективе испољавања разних видова емоционалног безумља и лудила треба посматрати и одбијање моје докторске дисертације не само у Данској него и много шире, спречавање на разне начине добијање посла у складу са минималним захтевима мојих стечених квалификација, укључујући и огромно знање и искуство у области информационих технологија [поготово у то време и простор: крај двадесетог столећа], односно гурање мене на дно њихове нациократске пирамиде. Упркос овим њиховим настојањима, није им пошло за руком да ме спрече да спроведем крајњу сврху моје животне мисије и боравка у овом свету у којем преовладава зло, то јест, да напишем креативне чланке које може читати свако ко има доступ интернету. И што је најгора спознаја и сазнање за њих односно понижење за њих ако тако хоћете, ови креативни чланци су писани у моје слободно време користећи моја скромна расположива лична средства, а не на рачун друштва укључујући и приватне институције и организације. За разлику од мене, они примају дебеле плате за њихове (веома) скромне креативне способности радећи у добро опремљеним кабинетима, као и уживајући остале благодети које им новац порезника омогућује и дозвољава. Штавише неки од ових чланака су писани у интернет кафеима широм Западне Европе, јер крећући се односно теран од стране (интер)националне тамне мреже из једног града у други немогуће је носити са собом тешки персонални компјутер и штампач.

Све ово показује силину и силу духа у садејству са разумом диа умом пропуштено и филтрирано кроз призму здравог разума, која у стваралачком смислу ломи и руши све пред собом укључујући и њихове постављене барикаде од хладног жељеза, срца од леда и камена. Пошто припадници овог нечеловечијег рода, окупљени у разним интернационалним и националним мрежама таме, настављају да негују култ мртвих и мучеништва, чији је крајњи резултат непрекидно страдање и патња човекољубивих бића, односно настављају да негују традиције древних 'братских храмова Братства таме',

• Ова њихова претходно описана урођена склоност ка уништавању свега створеног од стране Бога, (Арх)Анђела, њихових следбеника, као и человечанских бића односно поништења живота и благодети његовог уживања у крајњем смислу увог појма, је довело до оснивања предревног тајног друштва: 'Братства храмова таме'. Укратко, њихов главни циљ је уопштено говорећи уништење свега живог кроз подмукло деловање односно његовање култа таме, мучеништва и патње человечијег и људског рода и њиховог потомства.

ови креативни чланци не смеју се злоупотребити у сврху спровођења њихових скривених циљева таме, а посебно не за даље неговање овог нељудског и нечеловечанског култа, или за очување било каквог испољавања нациократизма, уопштено говорећи.

За вашу ваљану орјентацију и навигацију у овом диалектичком схватању времена и простора [дух, разум диа ум, материја], ово модерно испољавање 'древних храмова братства таме' води овај свет у коме преовладава зло у веома њихово схватање и испољавање раја: тамна рупа (за разлику од црне рупе) из које не само да светлосни зрак не може изаћи него ни затамљени дух заробљеног у овом испољавању времена у простору [Сада и Тамо (влада вечна тама)]. Из овог разлога, человечија бића као индивидуалци требају чистити своја унутарња царства одстрањивањем накупљене таме (почињеног зла), односно да акумулирају светлост [добро: Матеја-25 (с поколења у поколење)], а затим да крену ка вишим световима у духовном смислу у којима ако већ не преовладава добро, барем је боље него овде на земљи, поготову ако се наставе ови уочени трендови. У том случају, не обраћајте никакву пажњу на њихове понуде многобројних рајева након биолошке смрти.

унутарња пространства

Без обзира на то, овај креатор од знања и даље сматра да се кључ и решење ових претходно поменутих стваралачких изазова треба тражити у унутарњим пространствима (времена у простору: будућност у духу) предузимањем одговарајућих креативних путовања, а не искључиво у овим спољњим пространствима (простора у времену: уграђена материја у прошлости). Колики се стваралачки потенциал и скривено благо крије у овим унутарњим пространствима свемира у малом, говори и чињеница да се са предузимањем одговарајућих стваралачких путовања, изгубљено знање може се снова оживети, загонетни диалектоси и парабле давне прошлости одшифровати. Укратко, користећи овај начин стварања знања пресликава се загонетна слагалица диалектичког схватања времена и простора кроз диалектичку међуигру и стваралачко садејство унутарњег времена у простору (будућност скривена у духу) и овог спољнег овоземаљског простора у времену (материја уграђивана у прошлост) унутар диалектичког медијума времена [твоје (духовно) емотивно емоционално присуство (САДА и ТАМО) диа твоју креативну физичку присутност (ОВДЕ и САДА)] и одговарајућег медијума простора (твој разум диа ум).

Другим речима, из ове скривене и невидљиве будућности у духу (време у простору) преносе се разнообликована парчад (диалектули) ове загонетне слике у духовном смислу, користећи два типична человечија чула: чуло предосећаја и чуло осећања самог себе (ТАМО и САДА), која се потом уграђују у овај петочулни простор у времену у физичком (материјалном) смислу (ОВДЕ и САДА), континуирано расклапајући и поново склапајући ову загонетну слагалицу диалектичког схватања времена и простора. Штавише, ова описана методолошка процедура и техника у световима где преовладава добро над злом се може користити и за преношење знања из виших светова односно обављати размена створеног знања упркос огромних раздаљина времена ДИА простор која их раздвајају. Укратко, постоји могућност да уместо слања свемирским бродом на обуку и школовање кроз огромне физичке раздаљине макро-универзума, ова врста студената из светова где преовладава Добро над злом се шаље кроз невидљиве поре - споре унутарњег свемира у малом, кушајући "плодове дрвета разликовања добра од зла".

Иако ово такође звучи као научна фантастика, имај на уму, да у свету где зло преовладава над добром, све припада свету неоствариве маште. За вашу ваљану орјентацију и навигацију у времену и простору, Сунцу најближа звезда је Proxima Centauri, у ствари један црвени патуљак, а која је удаљена 4,3 светлосних година. Са постојећим нивоом технолошког развоја да би се дошло тамо је једнако могућностима једног пужа да превлада раздаљину с једног краја континента на други, под условом да савлада све препреке и опасности које га чекају на његовом путу. Међутим са становишта диалектичког схватања простора и времена које укључује диалектичке промене, јасно је да ту нема будућности чак и за краткорочни предах, јер ова звезда је старија од сунца. Остале звезде са планетом пригодном за живот су такође пусти сан, виђено са ове диалектичке тачке гледишта. Другим речима, треба се открити нека сада рађајућа звезда, као и предвидети да ће она имати настањиву планету сличну Земљи, да би имало смисла кренути у том правцу размотрено са становишта здравог разума. Наравно, да се речи "у том правцу" требају схватити у диалектичком смислу, а не у (право)линеарном поимању и схватању простора и времена, јер у световима где доминирају диалектичке промене ништа не стоји на истом месту и чека некога, што није лако одредити односно захтева и неки вид испољавања унутарњег духовног вођства. У сваком случају из свега овог реченог произилази да се решење налази у унутарњим пространствима одакле долази неопходно знање за ову авантуру у непознато, што је поново у потпуном сагласју са Христовим речима: Царство Божије је унутар тебе.

Концепт духовног диа разумно умни интелект

Завршавајући ову дугу причу, уместо да се укратко престави кориштени концепт Ретроспективног Присећања и Подсећања, дата вам је опција да прочитате четири креативна чланка посвећена овом концепту, док је као друга могућност понуђено да прочитате одгонетање и рашифровање Платоновог диалектоса "Тимеј", то јест, да се увиди како се овај много шири концепт Ментално диа Емотивно Емоционалног Интелекта може применити у (креативној) стварности.

Вeбсaит пoртaл јe биo рaзвијeн гoдинe 2010 у Риги, Лaтвијa. Нa другoј стрaни, пoртaлoв пoд-дoмeн кao штo јe, нaпримeр, /apartments/lv/riga/salacas или /hotels/at/wald/schranz јe рaзвијeн мнoгo рaнијe, крaјeм 2007 у Рoтeрдaму, Хoлaндијa. Вeћинa крeaтивних члaнaкa кao штo јe oвaј кoји упрaвo читaтe, билa јe сaстaвљeнa тoкoм мoгa бoрaвкa у Риги, Лaтвијa (2010), a сaмo нeкoликo њих били су сaбрaти у Jeвпaтoрији & Сeвaстoпoљу (Укрaинa) и у Kишињeву (Moлдaвијa) пoчeткoм гoдинe 2011. Пoслe јeднoг нeуспeлoг пoкушaјa укaзивaњa гoстoпримствa oвoмe вeбсaит пoртaлу с јeдним испoручиoцeм интeрнeт услугa у Сeвaстoпoљу, сaмo клиeнт стрaнa oвoгa јaвa aплeтa јe пoкрeнутa у Kишињeву (мaрт, 2011). У међувремену ови изворни креативни чланци су ажурирани и проширивани, као и нови чланци су касније написани и стављени на интернет.