Your browser does not support scripts; to use all features enable it

  Нeтмoдaлни Meнaџмeнт Moдeл

Мрежни Начин Размишљања виђен из Диалектичке Перспективе

Network (Мрежни) приступ је развијен на Универзитету Уппсала (Шведска), и углавном је познат и учи се у Скандинавији. Он се заснива на идеји повезивања актера (учесника успостављене мреже) и њихових активности и ресурса у структуре, које су екстерно испољене у виду мреже. Иако је ова идеја била атрактивна, посебно у погледу времена када је овај методолошки приступ био развијен, он није широко примењиван у пословној пракси. По мом мишљењу, главни разлог је недостатак адекватних модела управљања. Наиме, без модела се теоријски концепт и приступ не може применити од стране менаџера. Било како било, овај методолошки приступ и начин размишљања деловао је као инспирација за моја два последња семестра похађања мастер програм Међународне пословне економије:

  • Импликaцијe Инфoрмaциoнe Тeхнoлoгијe нa Интeрнaциoнaлни Стрaтeшки Meнaџмeнт Прoцeс: Виртуaлнa Koмпaнијa, 1996
  • Међународни Интернационални Менаџмент процес - Стрaтeгијa Интeрнaциoнaлизaцијe зa Виртуaлнe Сoфтвeр Koмпaнијe: Mрeжни Приступ, (Maгистaрскa Тeзa, 1997)

Као крајњи резултат ових креативних напора, развијен је један динамички (нетмодални) модел пословне реалности (1996). Пошто је био заснован на мрежном приступу и подходајушћем начину размишљања, ова тема није била методолошки разматрана у дубљем смислу овога појма. То је учињено у наредној пројектној студији, током писања моје магистарске тезе (1997). Иако су основне идеје мрежнога приступа биле димензија изнад стратешког начина размишљања, схваћено у смислу наглашавања идеје - поверење између и међу актерима (активним учесницима успостављене мреже), овај приступ није успео, у целини, да се отараси од бремена стратешког начина размишљања, односно од потенцијалних конфликтиних аспеката овога милитарнога приступа. На другој страни, и мрежни приступ је заснован на претпоставци да актери могу користити успостављене односе и релације за стицање приступа потребним РЕСУРСИМА И АКТИВНОСТИМА. Мој лични утисак је да овај методолошки приступ није довољно нагласио улогу индивидуа [стваралачки делујући као человечанска и человекољубива бића] као (про)активних и креативних учесника у успостављеној мрежи (и у успостављеној мрежној структури), посебно, током процеса стварања (новог) знања, него је у фокус стављен на улогу групних ентитета у мрежи. Другим речима, није довољно јасна улога "како человечанског тако и человекољубивог" у успостављеним односима и релацијама, а нарочито, не у оквиру успостављене мреже (не може се видети дрвеће од шуме). Или исказано на други начин, разматрајући то с методолошке тачке гледишта, мрежни приступ је остао у "мутним водама" руљанског ДИА групног начина размишљања. Без обзира на претходно речено, овај приступ верно одражава постојеће стање и односе у пословном и друштвеном окружењу, а по мом мишљењу, може се користити као прекретница ка развоју једног више (человекољубивог) креативно интерактивног приступа, нарочито, ако би то било урађено за добро свих укључених человекољубивих (индивидуалних) актера (учесника).


По мом мишљењу, узимајући у обзир напред изложене проблеме (и одговарајуће изазове) у постојећем тврдом (материјалистичком и физичком) животном и пословном окружењу, заједничка судбина и суживот, схваћено у смислу наглашавања улоге кооперације и сарадње актера у успостављеној мрежи су идеје, које у сваком случају заслужују посебну пажњу креатора (од) знања. Поред тога, приступом мреже је откривена и важна улога успостављених мрежних структура у постојећем тврдом окружењу, као и неку врсту "неопходности" за (мале) актере ( "рибе") да пронађу начин да се СТРУКТУИРАЈУ у (гео-политички) формиране мрежне структуре (Структурни Нетмодул), које су успостављене у оквиру подходајушћег тврдог (нациократског) окружења, засноване на стратешком начину размишљања. С друге стране, ако би грађење мрежне структуре постало само себи сврха током овог процеса умрежавања, у том случају на дуги рок било би веома тешко да се направи разлика између структура, које су настале као резултат процеса структурализације кроз успостављене везе и односе кроз креативну интеракцију учесника мреже, у поређењу са онима створеним, кроз разне видове аквизиција и спајања, подстицане са гео-стратешким начином размишљања. Другим речима, напред изложено гледиште да идеје мрежног приступа и подходајушћег начина размишљања су димензија изнад стратешког начина размишљања постале би веома замагљене и нејасне (и од тога разлога осуђене на нестајање).


Истовремено, постоји могућност да ова два дивергентна процеса, један од њих заснован на гео-стратешком начину размишљања, други на мрежном начину размишљања, ће у будућности срести један другога, диалектички ТЕЖИЋИ СПАЈАЊУ у некој тачки и времена и простора. Главна идеја, која стоји иза овога процеса структурализације мреже ДИА грађење односа и релација кроз (про)активну и креативну интеракцију учесника мреже је да ће узајамно поверење постепено заузети своје природно место, мењајући и замењујући овим актом постојеће тврдо окружење, чија је главна карактеристика НЕПОВЕРЕЊЕ међу актерима успостављене мреже, са једним мекшим (радним, пословним, животним) окружењем. Другим речима, постоји нада да ће постојеће тврдо окружење за живот, за рад и пословање бити начињено више человечијим и человекољубивим, барем у границама успостављених мрежних структура. У сваком случају, постојеће тврдо (нациократско) окружење не оставља превише избора малим актерима [државама, предузећима, а поготово не за (человекољубиве) индивидуе и индивидуалце (грађане)], ако нису успели да се јасно позиционирају и структуирају унутар њега. Да би се убрзао, као и олакшао овај процес, интернационални нетмодални процес управљања ставио је фокус человекољубиве аспекте и захтеве у успостављеној (глобалној) мрежи.


Подсетимо се, МАРКНЕТ (умрежено тржиште) је једно мекше испољавање постојећег тврдог радног, пословног и животног окружења, заснованог на узајамној коегзистенцији и заједничкој судбини актера, имајући и делећи сличне бриге и проблеме, наглашавајући поверење, кооперацију и сарадњу једних са другим. Другим речима, сви (кључни) актери у овом креативно интерактивном процесу су умрежени у (глобални) МаркНет кроз успостављене мрежне структуре, састојећи се од бројних малих мрежица актера (актернет-ова), потпуно свесних улоге односа и релација у њој, као и ка односима и релацијама оријентисани и са њима подстицани. Таква једна МаркНет ДИА успостављене мрежне структуре, састојећи се од бројних актернет-ова, треба бити постепено развијана током времена и простора уз примену међународног процеса нетмодалног управљања у пословну реалност (праксу), уз подршку континуелно развијаног НетМода (стратегије), који ће такође обухватити и већ уочену тенденцијеу ка једном виду интеграције (диалектичке синтезе) раније јасно раздвојених појмова (медијума) унутар времена и простора: предузећа (групни ентитет) и тржишта (руљански ентитет), стављањем у фокус размишљање [человекољубивих] индивидуа, како у улози запосленог радника ДИА послодавца, тако и као грађанина ДИА потрошача, као члана породице ДИА члана друштва (или актернет-а). Другим речима, у (далекој) будућности, у оквиру створеног нетмодалног животног ДИА радног и пословног окружења, неопходна је једна виталнија и агилнија улога (человекољубивих) индивидуа (грађана). За једно успешно функционисање тога у радној, пословној и животној стварности, један знатно већи део одговорности треба бити пренесен на њих.


Процеси, како су активности и ресурси између и међу Нетмарк актера комбиновани, развијани, размењивани, стварани и (поново) кориштени се дешава у СТВОРЕНОЈ МРЕЖНОЈ (МаркНет ДИА актернет-ове) АТМОСФЕРИ и амбиенту. Атмосфера представља когнитивне процесе актера мреже, социјално-културни контекст, однос актера (индивидуа) једних према другима, као и ставове актера према етици, ризику, кооперацији и сарадњи, суживоту и ко-судбини, њихове ставове ка диалектичким тензијама наспрам конфликта и сукоба, ка променама, као и ка основним мрежним аспектима, као што су то поверење, питања (расподеле) снаге (моћи), (заједничких) интереса, знања и (међу)зависности, разумљено у смислу њихове узајамне интерактивности. Сви ових пет аспеката мреже су диалектички повезани једни са другима, условљавајући постојање сваког од њих, схваћено у смислу заједничке интенционалности укључених актера. На основу ових пет аспеката мреже је развијен од стране мене нетмодални модел управљања, који је фокусиран на управљање њима диалектички обухватајући ове веома сложене (интер)релације и односе између и међу њима. Надам се, да ћеш приметити динамичка обележја нетмодалног модела управљања, и без графичког приказа тога, једноставно читајући његове наведене постулате. С друге стране, ако не, не буди разочаран, јер су и неки професори, запослени на универзитетима, пропустили да уоче то са својим "заслепљеним очима", чак и током мултимедијалне презентације.


У сваком случају, аутор овог динамичког пословног модела реалности је касније преусмерио свој креативни потенцијал на диалектичка обележја животне стварности, које је резултирало развојем одговарајућег методолошког приступа (диалектички интерактивни приступ), делујући креативно ДИА преображавајући се у међувремену у (улогу) ствараоца од знања. То је тако, упркос чињеници да би се могло тврдити да већ у овом динамичком моделу пословне стварности се могу уочити и нека типична диалектичка обележја, као што су то начин настанка промене у оквиру ове врсте времена и пригодног просторног креативног радног оквира: Стара слика мреже ДИА нова слика ДИА новија слика ње ДИА ..... Обратите такође пажњу да се све ово одвија унутар једног креативног радног оквира времена и простора, као и да у оквиру слике А2 (Процесс Развијања НетМода) може се већ препознати обрис "Диалектичког Креативног Радног Оквира за Орјентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора" [не помињући ни један појам диалектичког концепта ВРЕМЕ ДИА ПРОСТОР], као и план скице пирамиде. Имај на уму да се све ово дешава године 1996, а са развојем диалектичког интерактивног приступа је креатор од знања БоБан (делујући унутар мене) започео три године касније (1999). Било како било, ова емпиријска запажања нису била подржана са одговарајућим методолошким приступом, заснованим на диалектичком начину размишљања због тога што искрено речено, у то време ДИА простор, нити сам имао појма о томе, нити сам био свестан постојања овога унутарњега креатора, нити сам био упознат да ћу једног дана у улози писара развити један диалектички методолошки приступ уз "малу" помоћ овог унутарњег ствараоца ДИА Небеске. Без обзира на све ове недостатке, обратите пажњу на дубину изложених идеја и мисли уграђених у овај динамички модел пословне реалности (нетмодални модел управљања).

Формулација Нетмодалног Менаџмент Модела

Полазна тачка у нетмодалном моделу управљања је активно и проактивно одабирање, као и стварање у нетмодалном смислу КЉУЧНИХ (основних) елемената (диалеката) у мрежи, разумљено у смислу и времена и простора. Другим речима, треба се установити, ко су КЉУЧНИ АКТЕРИ са подходајушћим КЉУЧНИМ АКТИВНОСТИМА и КЉУЧНИМ РЕСУРСИМА за грађење и успостављање кључних односа и релација у сврху њиховог повезивања у мрежу: Актернет. Да се ​​установи, шта је "кључно" (суштинско) у мрежи је главни задатак топ менаџмента актернет-а. Уопштено говорећи, као оријентациона тачка за одабир кључних елемената мреже актера (актернет-а) је сазнање и спознаја да кључни односи и релације се баве са продубљивањем постојећег знања, као и стварањем (нових) ЗНАЊА (процес нетмодул), подржавано са поновним успостављањем СТАБИЛНОСТИ у овој преструктуираној мрежи [структурни нетмодул: пожељена дуготрајнија слика мреже у будућности]. По Easton-у, јасно је да су у мрежама, односи и позиције ["тензије у односима и релацијама су те које држе компанију у њеној позицији", 1992, страна 20] и структуре и процес су међусобно блиско повезани ( "Оно што је јасно јесте да су у мрежама, као и организацијама, структура и процес блиско повезани", 1992, страна 17). Као резултат тога, Нетмодални Модел Управљања, се може, по мом мишљењу (1996), представити с четири међусобно повезана диалектичка нетмодула:


1. Релациони Нетмодул (односи и релације --> позиције --> структуре --> процеси) = нови и обновљени односи и релације
2. Позициони Нетмодул (позиције --> структуре --> процеси --> нови односи и релације) = нове позиције
3. Структурни Нетмодул (структуре --> процеси --> нови односи и релације --> нове позиције) = нове структуре
4. Процесни Нетмодул (процеси --> нови односи и релације --> нове позиције --> нове структуре) = нови процеси

стварањем новог (дубљег) знања унутар МаркНет-а
користећи актернет-ове, као њену динамичку "велику слику" у времену и простору,
помоћу нових (обновљених) односа и релација .... нових позицијa .... нове структуре мреже .... и тако даље у времену и простору,
континуирано чинећи и подржавајући промене, као и експлоатишући ове начињене промене.

У овој графичкој илустрацији је престављен "Нетмодални Модел Управљања":

Основне претпоставке модела су:

  • Модел је одређен целином мреже (свеукупност њених елемената Ре, По, Ст, Пр), као и са створеном атмосфером и радним амбијентом који влада у њој, обухваћеним унутар овог распона времена и простора
  • Тренутно успостављена (слика) мреже, престављена кроз Односе и Релације у њој, су одређене на бази иницираних процеса [актери развијају односе једни с другима кроз узајамно размењивање процеса [обезбеђења неопходних ресурса, (делећи знање) за (брже) извршење потребних активности] (Хааканссон и Јохансон)]
  • Тренутно успостављена (слика) мреже, престављена кроз остварене Позиције у њој, се одређују кроз успостављене односе и релације [актери су ка остварењу циљева орјентисани, покушавајући да побољшају тренутну позицију у мрежи, као и да повећају контролу над мрежом (Хааканссон и Јохансон)]
  • Тренутно успостављена (слика) мреже, репрезентована у виду насталих Структура, укључује позиционе атрибуте и аспекте [мрежа позиција је то што одређује формалну структуру мреже]
  • Тренутно успостављена (слика) мреже, престављена у форми иницираних процеса (стварања знања) у њој, је одређена структурним атрибутима и аспектима.

Процес Развијања Нетмода

Сврха овога је да се установи, да ли тренутно успостављене мреже саставних актернет-ова имају смисла као једна доследна, целовита и композитна слика жељеног правца пословања упетљаних актера, чији план деловања треба бити обухваћен са подходајушћим НетМодом: Нетмодално разумевање појма стратегије (погледајте следећу слику). Док су нет-модули били преокупирани са управљањем четири основна аспекта мреже (поверење, расподела моћи, (заједнички) интереси и знање) кроз јачање успостављених односа и релација, као и решавања позиционих, структурних и процесуалних питања и захтева, што заправо омогућава да се међународни нетмодални процес управљања лакше разуме и спроводи од стране актера (человекољубивих индивидуа) у пословној и друштвеној реалности, НетМоде се бави свим аспектима мреже (умреженог тржишта). А нарочито, са петим аспектом мреже: (Међу)Зависност ДИА интерактивност укључених актера, схваћено у смислу интенционалности ових актера. Због фокуса мрежног приступа на ове мрежне аспекте, међусобно повезане кроз свеукупност односа и релација између упетљаних актера током њиховог грађења и одржавања, као и са успостављеним позицијама, структурама, и иницираним процесима у мрежи, ова четири нетмодула, током проласка времена и простора, морају се усклађивати и синхронизовати једни с другим, са развијајућум нетнодом, као и са пословном стварношћу ("Велика Слика"). Другим речима, Релациони нетмодул, Позициони нетмодул, Структурни нетмодул и Процес нетмодул треба да обезбеде да је НетМоде, који се налази у стању континуелног развоја, у складу (хармонији) са пословним реалношћу. Из ових разлога, основе развијеног нетмодалног модела управљања су:

  • Процес Краткорочног и Дугорочног Развоја и Динамизације Мреже: Намерено прављење сталних промена у глобалној мрежи, заједно са другим актерима кроз формиране Актернет-ове, користећи Релациони нетмодул и Процес нетмодул
    и

  • Процес Краткорочне и Дугорочне Стабилизације Мреже: Стабилизација мреже кроз Позициони нетмодул и Структурни нетмодул, како би се експлоатисале (и подржавале) начињене промене, виђене као једна пословна прилика.

  • Процес (континуелне) Краткорочне и Дугорочне Хармонизације Мреже: Временски хоризонти нетмодула морају се континуелно усклађивати (Релациони нетмодул ---> Процес нетмодул, Позициони нетмодул ---> Структурални нетмодул, као и свака краткорочно- дугорочна комбинација њих).
    и

  • Процес (континуелне) Синхронизације покренуте Динамизације насупрот Стабилизације Мреже (Краткорочно и Дугорочно): Због чињенице да су динамизација и стабилизација диалектички процеси, контрирајући и противречећи један другом, постоји потреба и за њиховим усклађивањем: Релациони нетмодул --- > Позициони нетмодул, и Структурални нетмодул ---> Процес нетмодул. Сврха овога је да се обезбеде услови за промене начињене стварањем знања (динамичност) и стабилност да коегзистирају.

Другим речима, којим редоследом требају да се изврше креативне акције и активности? Који актери и ресурси су потребни за успешан завршетак (затварање) пројекта (задатка), и ко ће их обезбедити? Да ли су успостављени односи и релације, позиције, структуре и процеси у складу са развијајућим НетМодом упетљаних актера (актернет-ова), као и са креираном сликом пословне стварности (Величанствена наспрам ВЕЛИКЕ Слике)? А ако не, који захтеви и питања се морају решити да би се опет довели у хармонију ова четири нетмодула са НетМодом у (континуелном) развоју? Интернационални нетмодални процес управљања би требао такође подржати процесе индивидуализовања и очеловечења запослених током развијања НетМода [мрежног начина развијања пословне стратегије] у већ уоченој тенденцији ка неком виду интеграције раније јасно раздвојених и разликованих појмова: Компаније и тржишта. Прва импликација ове интеграције је један јасан тренд и склоност актера (како человекољубивих индивидуа, тако и групних ентитета), који истиче кооперацију и сарадњу уместо конкуренције у оквирима успостављене тржишне мреже (МАРКНЕТ-а), чак и међу конкурентима. Овде, успостављени односи и релације ДИА успостављене мреже актернет-ова су и природна последица и одговор на овај тренд (тенденцију). Као и у стварном животу, сваки губитак требао би се надокнадити да би се постигла природна равнотежа. Зато, могло би се рећи да је једна друга импликација ове интеграције један паралелни тренд, који омогућава поред сарадње, и неки вид испољавања "конкуренције" унутар организације (актернет-а). На пример, међу тимовима организованим око пројеката (задатака) у оквиру основане виртуелне компаније.