Your browser does not support scripts; to use all features enable it

  Нeтмoдaлни Meнaџмeнт Прoцec

"Међународни Нетмодални Менаџмент Процес", престављен у мојој магистарској тези (1997), је био развијен у циљу подршке концепта виртуелног (интернет) организовања пословних актера. Он нуди један креативни радни оквир, разумљено у смислу једне прекретнице (предлога) за промену постојећег тврдог (материјалистичкога) окружења са једним мекшим (више человекољубивијим) радним, пословним и животним окружењем. На жалост, упркос бројним покушајима у прошлости за постизање тога, реализација ове велике идеје је остала у домену маште человечијиих бића. Упркос томе, као једна алтернатива концепту за решавање конфликата (конфликт менаџмент), који се одликује бескрајном побољшањем постојећег тврдог (животног, радног, пословног) окружења, односно, са континуираним сврсисходним прављењем ДИА 'лечењем' тих истих проблема, то јест, мужење ових сврсисходно формулисаних ДИА направљених проблема од стране разних врста проблема креатора (мутивода), међународни нетмодални процес управљања је заснован на једном другом креативном (методолошком) радном оквиру, који карактерише јако наглашавање улоге коегзистенције, међусобне сарадње и сличне пословне судбине упетљаних актера, делећи сличне проблеме у оквиру глобално успостављене мреже ДИА неколико великих (утицајних) мрежа. Другим речима, фокус је стављен на поверење, кооперацију и сарадњу актера у успостављеној (ДИА жељеној слици) мреже. Укратко сажето, дијалектичке тензије међу актерима, који ће се одразити ДИА бити обухваћене у састојећим мрежним-модулима нетмодалног модела управљања пословном (радном, животном, друштвеном ...) реалношћу, су кориштени као подстицај за промену ове тренутне "слике" мреже у једну обновљену (побољшану) слику ње.


Из овог разлога, користећи то као полазиште, у овом моделу стварности, задатак нетмодалног топ-менаџмента, или руководства, ако тако хоћете, је био сведен на дијалектичко сажимање (управљање) овим дијалектичким напетостима у времену ДИА простор, у циљу да се пређе преко, односно да се уклоне постојеће границе успостављене (глобалне) мреже за добробит њених актера и њихових успостављених мрежа ДИА бројне саставне мале мреже-актера. У нетмодалном смислу, свака врста фиксних и тврдих граница је виђена као главна препрека за динамизацију успостављених односа (релација), као и за реализацију започетих процеса стварања (новог) знања (у сврху чињења сталних промена) у оквиру мреже [што је један од предуслова за континуелни напредак цивилизације ДИА человечанства], а посебно за каснију стабилизацију тога, схваћено у смислу реконструкције (поновне констелације) већ утврђених положаја (позиција) актера у мрежи, као и на дуги рок за обнову и преструктуирање ове у међувремену окоштале (нефлексибилне) мрежне структуре. Или исказано то на један други начин, виђено са тачке гледишта основних идеја овог методолошког приступа, свака врста фиксних и ригидних граница знатно ограничава дијалектичку интеракцију између и међу елементима мреже, именованим у овом методолошком приступу као поверење, снага (моћ) и интереси (Haakansson и Johanson, 1986), и из овога разлога, по дефиницији, они ограничавају и сужавају креативне видике актера за стварање нових знања, разумљено у погледу спровођења заједничке интенционалности актера ДИА њихово стваралачко међуделовање.


Актери, учесници у овом нетмодалном процесу, су били представљени као мреже свесни и ка стварању односа (релација) у мрежи оријентисани, као и са њима подстицани. Виђено из перспективе развијеног НЕТМОДА (мрежни начин постизања задатих циљева), главни циљ међународног нетмодалног процеса управљања је дијалектички изражено и протумачено као управљање динамизацијом ДИА стабилизацију успостављене мреже кроз прављење, подржавање и експлоатацију направљених промена. Или речено то са другим речима, циљ предузетих нетмодалних (креативних) акција је вођење и надзор ових иницираних дијалектичких процеса у жељеном правцу за добробит њених актера у оквиру успостављене (ГЛОБАЛНЕ) мреже. Да би се помирили, као и да би се омекшали ови започети вишестрани и дивергентни (противречни) дијалектички процеси, стављен је фокус на основне человечије захтеве, аспекте и подходајушће вредности, чија сврха је грађење (више човекољубивих) односа и релација ДИА повезивање њих у мреже: Мноштво малих мрежа актера (актер-нет). За лакше спровођење претходно реченога, менаџмент групних ентитета треба се даље поравњавати (разхиеархиализовати), а њени запослени требају се поново индивидуализовати и само-оснажавати у разумном и духовном смислу да би били у стању да сами себе контролишу (да постану САМО-ОДГОВОРНИ), да би се на тај начин смањила потреба за директним надзором њих од стране превише хиеархиски организованих нивоа управљања Заправо, виђено с нетмодалне тачке гледишта, прави циљ тога је смањивање високих трошкова управљања (менаџмента), у сврху преусмеравања ових ослобођених (финансиских и људских) ресурса за покретање креативних процеса стварања новог знања. Осим тога, требала би се смањити и улога дијалекта - материја(листичких) (подстицаја), уз наглашавање улоге дијалекта - (раз)ум, схваћен као медијум за настанак и даљи развој нових (великих) идеја, које се не могу остварити без додељивања једне нове улоге дијалекту - дух (виши духовни подстицаји: смисао бити человечије биће), да буде водич и подстрекивач у таквој врсти времена ДИА простор. По мом мишљењу, само на тај начин могу се СМАЊИТИ ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ неповерења, као и злоупотребе датога поверења, као један историјски направљени извор свих проблема, конфликата и сукоба у овом постојећем тврдом окружењу. Укратко, циљ овога је прелазак и претварање ове креиране 'позорнице' за различита испољавања физичке битке људи (дијалект - материја) у судар идеја и мисли человекољубивих индивидуалаца ДИА формиране тимове (МЕДИУМ дијалеката - (раз)ум ДИА дух).


Овде, је веома важно нагласити да остварење ове велике идеје захтева одговарајући ниво развијене свести њених актера. Из тог разлога, ако није изводљиво да се изврши овај велики человекољубивии циљ у животној реалности на глобалном, мрежном, друштвеном нивоу, не би се требала напустити ова велика идеја због тога, него пре би се требала спровести на нивоу успостављених малих мрежа актера. И управо је та идеја усађена у виртуелном (интернет) начину организовања пословања, человекољубивих индивидуалаца .... Другим речима, у леду постојећих чврсто успостављених тврдих (стратешко-милитарних) окружења треба се направити рупа некако ДИА негде. С друге стране, само на тај начин, има смисла дати већу САМОСТАЛНОСТ И НЕЗАВИСНОСТ (виртуелно) запосленим (и грађанима) у лансираним креативним процесима (пројектима), као члановима формираних тимова, чији један предуслов је стално повећавање нивоа развијене свести ДИА (познату грижу человечије савести). Исто важи и за појединачне грађане, као чланове друштва, нарочито, у улози бирача током демократских избора, иначе све ће се то завршити са неким видом типичне нациократске фарсе. Другим речима, процес поновне индивидуализације, схваћен у смислу (разумног и духовног) САМО-ОСНАЖИВАЊА запослених (и грађана) је чиста супротност 'модерној' демократској натиократској сврсисходаној производњи вулгарних умова диа све даље и даље вулгаризовање простога (раз)ума у времену ДИА простор: Стварање шупљоглавих створења за лаку материјалистичку, разумну и духовну манипулацију са њима (за мужу новца). У сваком случају, као оријентациона тачка у времену ДИА простор, виђено из перспективе нетмодалног управљања, ако се члан неког формираног тима не осећа и не доживљава себе у формираном тиму, да је третиран као человекољубиво биће, али одговорно ДИА само-овлаштено и оспособљено самог себе контролисати, као и оспособљено да самостално решава додељени задатак; ту се не ради о тиму, схваћено у смислу нетмодалног управљања већ се овде пре ради о неком виду "вешто маскираног" (скривеног) испољавања групе (групног начина размишљања).


Главни недостатак постојећег групног начина организовања и подходајушћег начина размишљања, примењеног у области пословања, је да има превише слојева менаџмента за слободан проток података и информација унутар и између предузећа, односно у оквиру успостављених мрежа и мрежних структура, схваћено у једном ширем, даљем и дубљем смислу овога појма. Другим речима, постојећа подела улога у предузећу, где само хијерархијски организовани мулти-нивои менаџмента и запослених именованих од стране њих, су овлаштени да смештају и чувају податке и информације, као и да само они имају приступ њима, да их обрађују, вреднују и даље разашиљу, је неодрживо, виђено из дијалектички дугорочне перспективе. Због доласка прекомернога обима података и информација, поновна индивидуализација ДИА поновну хуманизацију (поновно очеловечење начињених објеката обраћаним ка), разумљено у смислу (раз)умнога и духовнога само-ојачавања запослених с циљем да буду боље оспособљени за успешније ношење са њима, ће играти одлучујућу улогу у сваком ново створеном (животном, радном, пословном) окружењу. Једноставно, ако "сви" запослени (као человекољубиви индивидуалци) нису укључени у ове покренуте креативне процесе, појавиће се недостатак "глава са мозговима" расположивих у захваћеном времену ДИА простор, како би се успешно могао извршити тај континуирани процес (стварања нових знања). Из тих разлога, идеје о (раз)умном ДИА духовном само-ојачавању и САМОКОНТРОЛИ запослених, као основних постулата виртуелног организовања, нису празне речи. Виђено са становишта овога вида ре-индивидуализације ДИА ре-хуманизације, важно је да су расположиви људски ресурси разноврсни, то јест диверзификовани према вештинама, таленту, знању, искуству и слично, јер имати запослене са истим креативним одличијима, односно комплетно преклапање људских ресурса (виртуално запослених у овом конкретном случају), организованих у мале тимове, може се такође показати као недостатак, нарочито у даљој будућности. Другим речима, један или неки од њих нису неопходни, односно тимовима формираним на такав начин фали један члан или више њих, ако тако хоћете.


Мрежни процеси, разумљени у смислу како су активности и ресурси (из)међу актера мреже комбиновани, развијани, размењивани, стварани, и (снова) кориштени се одвијају у УСПОСТАВЉЕНОЈ АТМОСФЕРИ МРЕЖЕ [омрежено тржиште (нетмарк) ДИА мреже упетљаних актера]. Ова створена атмосвера обухвата и (снова и снова) разматра идејне и мисаоне процесе актера мреже, друштвено - културни контекст, ставове актера (индивидуа) једних према другим, као и ставове и однос актера према етици, ризику, промени, кооперацији и сарадњи, ко-егзистенцији и делењу заједничке судбине, разумљено у смислу испољених диалектичких напетости НАСУПРОТ конфликта, као и њихове ставове и однос према основним аспектима мреже, као што су то поверење, (расподела) моћи, интереси и (међу)зависност ДИА њихову узајамну интерактивност. Свих ових пет кључних аспеката мреже су диалектички међусобно повезани једни с другим, условљавајући постојање сваког од њих, разумљено у смислу ЗАЈЕДНИЧКЕ ИНТЕНЦИОНАЛНОСТИ упетљаних актера. На бази ових пет аспеката мреже био је развијен од стране мене нетмодални менаџмент модел [модел управљања претходно споменутим нетмодалним процесима], који ставља у фокус (жижу разматрања) управљање њима ДИА диалектичко обухватање (међу)релација (из)међу њима. Надам се, да сте у стању да запазите ДИНАМИЧКА СВОЈСТВА И ОБЕЛЕЖЈА овог нетмодалног менаџмент модела, чак и без графичке презентације њега, једноставно читајући његове наведене постулате. На другој страни, ако нисте били у стању то да учините, не будите разочарани, због тога што и неки професори запослени на универзитетима, су пропустили да то увиде са њиховим "закамењеним и зачепљеним очима", чак и током једне мултимедиа презентације.


Главна идеја иза стављања у фокус ове теме под разматрањем на человечије захтеве, потребе и чежње, је моје очекивање да ће "безлично" тржиште са временом нестати, као резултат человечијих и человекољубивих вредности и атрибута, који су саставни део и истинска вредност сваког успостављеног односа и релације, и из овога разлога и сваке успостављене мале мреже актера користећи овај приступ. Сматрам да интеракција са "безличаним" тржиштем кроз грађење овога вида односа и релација у смислу подходајушће человечије и человекољубиве интеракције је виши и далеко примеренији начин комуникације актера једних с другим (третирајући једни друге као человекољубиве индивидуе). Због чињенице да велики број људи нису человекољубиви (уопште), успостављање односа и релација у циљу њиховог повезивања у мрежу (тимова: мале мреже актера) подразумева и обухвата такође усађивање у њих вишестране и противречне циљеве омрежених актера, који су често различите природе. С друге стране, овај нетмодални приступ размене идеја, мисли, информација, искуства, знања и слично, омогућава свим актера да буду обавештени о најновијим догађајима, трендовима и токовима у (радној, пословној, националној) мрежној структури, односно унутар тврдога глобалног окружења. Или још једноставније речено, нетмодално управљање људским ресурсима кроз интеракцију и развијање односа и релација са другим актерима стално ПРОВЕРАВА и ПРОЦЕЊУЈЕ циљеве успостављених малих мрежа актера у радној, пословној и животној друштвеној реалности.


Као резултат свега тога, грађење человекољубивих односа и релација, у циљу њиховог повезивања у мреже, чини тржиште мање "безличаним". Другим речима, то води на дијалектички дуги рок стварању једног много више человекољубивог МАРКНЕТ-а (умрежено тржиште), због человечијих атрибута и подходајушћег система вредности, који се уграђују у сваки однос и релацију, успостављену на овај нетмодални начин. Овај будући замисливи сценарио у времену ДИА подходајушћу ситуацију у простору, посебно наглашава улогу снова индивидуализованих ДИА снова хуманизованих запослених, у овим процесима креирања (нових) знања, што ће резултирати с неком врстом интеграције (раније) два јасно одвојена појма: компаније и тржишта, јер само на тај начин то се може ХУМАНИЗОВАТИ (очеловечити), схваћено у смислу утискивања человечанских квалитета и атрибута у сваки постојећи групни ентитет. Као резултат ових вишестраних дијалектичких нетмодалних процеса, тврдим, да ће тржиште постати у далекој будућности, један СЛОБОДНИ ИНТЕРАКТИВНИ МЕДИУМ, састојећи се од слободних али креативно интерактивних, одговорних и разумно и духовно оспособљених человекољубивих индивидуалаца (актера) да овладају самоконтролом. У дијалектичком смислу, тржиште ће бити трансформисано у будућности кроз такве врсте иницираних дијалектичких процеса у један мекше и далеко више человекољубиво (радно, пословно и животно) окружење.


Подстицаји за ово су индивидуалне (человекољубиве и человечанске) природе. С једне стране, человекољубиви индивидуалци жели да споје (СИНТЕЗА) удобну атмосферу из својих домова (породица) [конципирани и засновани на љубави, поверењу, истини и узајамном поштовању: ТЕЗА] с једним много тврђим радним и пословним окружењем [конципираним и заснованим на материјалистичким (новчано изразивим) мотивима: АНТИТЕЗА], где такође постоје и пријатељска и драга бића (СИНТЕЗА ДИА ОБНОВЉЕНУ ТЕЗУ). Истовремено, постоји силни притисак на друштва, актере, као и на породице (и грађане) да се још даље смање трошкови пословања (и живота), схваћено у смислу (новчане) вредности времена, у сврху смањења одговарајуће просторне вредности, схваћено у смислу одговарајућег притиска времена (недостатка времена), како би се превладале одговарајуће раздаљине, разноврсности, различитости и разлике (разумљено у смислу Дијалектике Дијалектика) између ова два инцирана дивергентна и контрадикторна процеса. Истовремено, и индивидуе (грађани) и породице желе да сачувају своју приватност, као и удобно и тихо окружење њихових домова. Ови вишестрани и ДИВЕРГЕНТНИ дијалектички притисци генеришу по дефиницији дијалектичке напетости између индивидуа, породица и разних других упетљаних актера, преносећи све то, као и са тим проузроковане проблеме на успостављене институције друштва, на један или други начин. Укратко, све то оставља трага у свим сферама мог - твог - нашег живота. Разматрајући то с дијалектичке тачке гледишта, све ЧЕЛОВЕЧАНСКЕ И ЧЕЛОВЕКОЉУБИВЕ индивидуе желе да направе једну квалитетну (ваљану) дијалектичку синтезу између и међу диалекатима - Дух (Раз)ум, Материја (простор), смештену у подходајушће време (Будућност, Присуство / Присутност, Прошлост). Ови проблеми и претње (у традиционалним стратешком смислу), односно изазови и прилике у диалектичке смислу (управљање Дијалектиком Дијалектика ДИА Тријаду Дијалектике), морају се адресирати и решавати, пре или касније. По мом мишљењу, боље је започети са подизањем и решавањем ових питања што је могуће раније. Из овог разлога, НетМоде, као предложена стратегија за 21. век, не може занемарити (игнорисати) ове изазове, али и прилике за актере [человекољубивее индивидуе: грађане, запослене, послодавце, потрошаче, купце, добављаче, дистрибутере ... родитеље, чланове породица ...] у овом веома нестабилном времену ДИА подходајушћем простору.


Било како било, виђено с нетмодалне тачке гледишта, упетљани актери требало би да и (у)виде и процене све ове токове догађаја и инициране процесе у Величанственој насупрот ВЕЛИКЕ слике, разматрајући их из перспективе других, тако и са другима, кроз грађење одговарајућих односа и релација (мреже укључених актера), разумљено у смислу њихове (про)активне интерактивности, која је све ово време ДИА простор вођена с њиховом заједничком интенционалношћу, заснованој на заједничком систему (человекољубиивих) вредности, да би се направило, одржавало и очувало такво једно створено животно ДИА радно, пословно и друштвено окружење. Укратко, засновано на овим престављеним широким идејама, проблемима и одговарајућим изазовима будућности, развијен је од стране мене један динамички нетмодални модел управљања (1996), комбиновањем методолошких радних оквира развијених од стране Еастона и Хаакансссона и Јохансона, од којих су сви засновани на фундаменталним идејама мрежног приступа. Погледајте графичке илустрацију овог нетмодалног модела стварности у наредном делу овога креативнога чланка. Колико је мени познато, овај модел (пословне, радне, друштвене) реалности је још увек ЈЕДИНИ ДОСТУПНИ ДИНАМИЧКИ модел реалности, развијен од стране мене у сврху подршке концепта виртуелног организовања актера ДИА развијање подходајушћег НетМода (стратегије) за виртуелне (интернет) компаније, као једна (и још увек једина) алтернатива различитим веома сродним стратешким моделима реалности. Имајте на уму, сви стратешки модели стварности су базирани у њиховој сржи на милитарном ДИА милитантном начину размишљања. С друге стране, сврха овога развијеног нетмодалног модела пословне стварности је успостављање једног КРЕАТИВНОГ (ЗНАНСТВЕНОГ) ОКВИРА за укључене актере, који пружа одговарајуће смернице и упуства, како за покретање подходајушћих креативних процеса за прављење жељених промена у створеном (глобалном) МАРКНЕТ-у (ОМРЕЖЕНО ТРЖИШТЕ) кроз ново створено знање, тако и смерница и упустава за експлоатацију начињених ДИА у-виђених прилика унутар ње за добробит свих актера успостављене (глобалне) мреже.

Завршавајући овај део креативног чланка посвећеног Међународном Нетмодалном Менаџмент Процесу, овај нетмодални методолошки приступ пружа менаџменту и руководству, уопштено говорећи, једну подходајушћу 'алатку' са одговарајућим дијалектима [нет-модуле за грађење односа и релација, позиција, структуре и процеса] за намерено (про)активно и креативно узимање учешћа [прочитајте касније о концепту интенционалности: намерености] у процесу стварања жељене (радне, пословне, друштвене ...) слике стварности (НетМоде), кроз покретање жељених активности и процеса стварања (новог) знања у овој ("нетмодалној") Величанственој насупрот ("стратешке") ВЕЛИКЕ Слике, користећи како расположиве тако и (креативно) доступне ресурсе. Сврха овога је на дуже стазе континуирано грађење ДИА реконструкција (виртуаелних) тимова ДИА реконструисање већ успостављених односа и релација од стране већ укључених малих мрежа актера у успостављеној (глобалној) мрежи. Укратко, циљ овог начина остваривања постављених циљева, на дуги рок, је (про)активно и креативно преструктуирање успостављених мрежа ДИА бројне мале мреже актера, уместо пасивног посматрања дешавања у њој, праћено са прекасним реаговањем на ове увиђене изазове (будућег) тока догађаја. Другим речима, виђено из ове нетмодалне перспективе, укључени актери су виђени као намерени креатори своје будућности. Ова проактивна обележја актерског концепта интенционалности (Арбнор и Бјерке, 1997) је од суштинске важности за разумевање престављеног (међународног) нетмодалног процеса управљања, и она су била укључена две године касније (1999), током писања предлога докторске дисертације Копенхашком пословном факултету. Да вас подсетим, према Арбнору и Бјеркеу (1997), интенционалност (намереност) указује на структуру, која даје неку сврху искуству. Интенционалност није исто што и намера (интенција); то је димензија иза намера. То је кроз интенционалност да ми премоштавамо јаз између субјеката и објеката. Концепт интенционалности не користи се од стране емпириских научних истраживача, због тога што то удаљава са делом њихове (методолошке) основе. У стриктно емпириском размишљању, људи су виђени као пасивни доживљачи и тумачи објеката у спољној реалности. ...... Концепт интенционалности свргава (преврће) традиционалну емпириску мисао, која тврди: Ми смо привучени са околним објектима кроз наша чула, и наша чула чине то могућим да их увидимо (објекте). На другој страни, интенционалност сматра (потврђује) да кроз нашу сврсисходну свест, ми досежемо и налазимо, или вајамо објекте у складу са нашом сврхом. Ова СПОСОБНОСТ ДА СТВОРИМО НАШЕ ОКРУЖЕЊЕ се назива интенционалност.