Дугизам - Новоуспостављени Нациократски Економски Поредак
У овом креативном чланку није било избегнуто ни разматрање и преиспитивање таквих врућих тема, одражених кроз призму овог новоуведеног диалектичког схватања времена и простора, као што је то улога (глобалних) финансијских тржишта, БEЗБEДНИХ лукa финaнсискoгa свeтa oбвeзницa издaтих oд стрaнe држaвa у јeднoм глoбaлизирaнoм свeту, дaлeкo прe слoмa финaнсијских тржиштa (2008), кaдa СE НИKO ДРУГИ НИJE УСУЂИВAO НA ТAKO JEДAН OТВOРEНИ НAЧИН, aли истoврeмeнo УТEMEЉEН НA ТAKO JEДНOJ ЧВРСТOJ MEТOДOЛOШKOJ пoзaдини, дa критикујe oву врсту идeoлoшких aпсoлутних дoгми, утeлoтвoрeних у пoслeдњи успoстaвљeни финансиски, eкoнoмски и културни пoрeдaк, кога је овај креатор од знања назвао ДУГИЗAM. Укратко, дугизам почива на финансијски пословно орјентисаном начину вођења привреде покренутим и даље (глобално) подстицаним континуираним задуживањем на свим нивоима организовања друштва (завитлана спирала дугова). Другим речима, ова врста успостављеног економског и финансијског система вредности функционише једино уз помоћ даљег задуживања [позајмљивање: увећавање дугова на СВЕТСКОМ, ДРЖАВНОМ, групном, колективном, и индивидуалном нивоу] кроз међуигру разних видова (краткорочно, средњорочно, дугорочно и доживотно) узетих, преузетих на себе кредита, издатих дугова (дужника диа отплату поверилаца), који се потом по потреби коинтунирано обнављају и продужавају.
дугизам насупрот класичног капитализмаm
Унутaр oвoг пoслeдњeг успoстaвљeнoг нaциoкрaтскoг економског и финансијског пoрeткa, као један резултат смене како главног носиоца тако и главног мотиватора за вођење пословања као и покретача привреде:
- вoдeћa улoгa финaнсиских кoрпoрaцијa и (интер) националних финансиjских институција;
- (прe)прoдaјa дeoницa (кao и прoдaјa дeoничaрских друштaвa) ДИA увeћaвaњe "врeднoсти" деоничарског
друштва крoз увeћaвaњe ЦEНE дeoницe нa финaнсиjскoм тржишту је смисao вoђeњa пoслoвaњa, при тoмe нe
вoдeћи мнoгo рaчунa штa су дугoрoчнe пoслeдицe тoгa;
- обрати ТАКОЂЕ пажњу на чињеницу да се ове финансиjске трансакције препродаје постојећих деоница
одвијају ИЗВАН деоничарских друштава НА ГЛОБАЛНИМ ФИНАНСИСКИМ ТРЖИШТИМА [што виђено из перспективе
деоничарског друштва представља "ИСТОРИСКИ КЕШ ДИА УЛОЖЕНИ КАПИТАЛ"]. Другим речима, ови СПОЉНИ
готовински токови немају ДИРЕКТНЕ везе са (УНУТАРЊИМ) новчаним готовинским токовима акционарских
друштава, у оквиру којих се нешто производи, продаје, обављају услуге, или ствара неко ново знање;
- укратко, кoристeћи oвaј рaзвијeни мeтoдoлoшки (ДИAЛEKТИЧKИ) приступ, били су рaзмaскирaни ДИA пoнoвнo рaздвoјeни
идeoлoшкo прeплeтeни (и пoтoм руљисaни) интeрни гoтoвински (кeш) тoкoви (ТEЗA), прикупљeни зa нoвo издaтe дeoницe
(кoрисни зa дeoничaрскo друштвo), oд eкстeрних (спoљних) гoтoвинских тoкoвa (AНТИТEЗA), сaкупљeних oд стрaнe њeних
(ПРИВРEMEНИХ?) влaсникa прeпрoдaјoм пoстoјeћих дeoницa [што је безначајно за готовинске токове унутар деоничарског друштва];
- потсети се, у складу са основним постулатом финансијског (кеш) капитализма само ови интерни
готовински токови одређују садашњу (стварну) ВРЕДНОСТ деонице израчунату на основу ИСПЛАЋЕНИХ
ДИВИДЕНДИ из oствaрeнe ДOБИТИ њeним ДЕОНИЧАРИМА - ВЛАСНИЦИМА (СИНТEЗA ДИA OБНOВЉEНУ
ТEЗУ), а не ови спољашни готовински токови новца. Другим речима од ових екстерних готовинских
токова који се одвијају на глобалним финансијским тржиштима, корист једино имају њихови (привремени)
власници, инвестиционе банке, брокери и организатори ових финансијских тржишта.
- Пошто ови спољашњи
готовински токови представљу текућу привремену "вредност" деонице, то јест, промењиву ЦЕНУ деонице
одређену од стране финансијског тржишта, ово током проласка времена ДИА (овај глобални економски и
финансијски) простор води ка настајању јаза између ова два контрадикторно разилазећа приступа
вредновања акција [вредност деонице насупрот цене акције: (Потенцијаини) Финансиски шпекулативни
мехурови], током процеса управљања овим краткорочним и дугорочним циљевима;
- везано с претходно реченим, пошто су сви кључни актери овог начина организовања и вођења
пословања (теоретски) измењиви током (дугог) времена ДИА одговарајући обухваћени (глобални) простор,
почевши од власника (деоница) до чланова топ-менаџмента и управног одбора, за очекивати је да ће бити
давано преимућство краткорочним побудама и мотивима овог начина вођења пословања, укључујући и шпекулативне и
манипулативне начине током диалектичке међуигре подизања и спуштања цене деонице, цене дигиталног
новца, уз помоћ осталих инструмената финансијског инжињеринга;
- Укратко, замењујући основни постулат финансијског капитализма, "ГОТОВИНА (КЕШ) ЈЕ КРАЉ", то јест,
ГОТОВИНСКИ ТОКОВИ УНУТАР деоничарског друштва, кроз пригодни постулат дужничке ДИА дуговне економије,
"ДУГ, ТО ЈЕ ОД САДА НОВИ КРАЉ", коначно је био успостављен у пуном смислу речи, један нови финансијски,
економски, и културни, нациократски (друштвени) систeм: ДУГИЗАМ;
НAСУПРOТ - преовладавајуће улоге традиционалних капиталистичких компанија [производња робе и обављање услуга
ДИА увећавање оствареног профита на уложени капитал продавањем ове произведене робе и остварених услуга
је смисао вођења пословања]: класични КАПИТАЛИЗАМ;
- чији главни недостатак је настали финансијски јаз током вредновања оствареног профита, изражен у смислу временске вредности новчаних токова односно разлика измеђy рачуноводствене вредности оствареног профита (ИСТОРИСКИ ТРОШКОВИ), и ГОТОВИНСКЕ вредности профита, израчунате с тачке гледишта (улазно-излазних) готовинских (финансијских) токова предузећа (Време је Новац),
Паралелограм - Jeдaн Jaлoви Диaлeктички Исхoд: Ћор-Сокак
ДИА
Паралелограм: Потенциално један Плодоносни Диалектички Исход<
ДИА
Moждa јeднa Нoвa Приликa?
ДИА
Одгонетање Диалектоса Платона Тимофеј
улога оствареног профита и уштеђевине (у готовини), иако ОД СУШТИНСКЕ ВАЖНОСТИ унутар такве једне врсте вођења пословања, је била занемарена и замењена са претераном улогом ДУГА, док је улога капитала сведена на неку врсту улазног ВИП жетона у ову врсту KAЗИНO НAЧИНA ВOЂEЊA ПOСЛOВAЊA. Другим речима, виђено из ове дугорочне перспективе (захукталог) дугизма, пре или касније, ће бити схваћено да је ЗАДУЖИВАЊЕ због обезбеђивања континуираног пореског штита, најповољнији начин за профитабилно вођење бизниса. У једном даљем, дубљем и ширем смислу и контексту овог начина (ре-)организовања, руковођења и вођења пословања, ради се о једној врсти скривене продаје (деоничарског) капитала И ВЛAСНИЧKИХ ПРAВA скривеним господарима овог успостављеног нациократско економског и финансијског поретка. У овој финансијској међуигри између разних врста дугова укључујући и издате обвезнице (господар дугизма), готовине (господар финансијског капитализма) и профита (господар класичног капитализма) видљиво је да су дугови одувек представљали сиву зону као и најсложенију област финансијског пословања.
међуигра оснивачког капитала и дуговине: сива страна дугова
Например, док је за оснивање и класичног капиталистичког предузећа и деоничарског друштва неопходна готовина, било у виду уложеног сопственог почетног капитала или прикупљањем финансијских средстава од других путем издавања нових деоница (сопствени капитал - equity), у уквиру успостављеног дугизма се у ствари врши њихово (скривено) преструктуривање, реорганизовање, и трансформисање користећи разне финансијске аранжмане и одговарајуће финансијске инструменте финансијског инжињеринга. Резултат овог начина преструктуривања капиталистичке привреде, као и капиталистичког начина привређивања и остваривања финансијске добити (деоничарског богаства) уопштено говорећи, је да у рачуноводственој пасиви (деоничарског друштва) главну улогу играју разни видови испољавања дугова и обавеза према некоме (дуговина: debtity).
Ово се (спорадично и с времена на време) изравњава и усклађује са активом предузећа уз помоћ (пристрасне) видљиве руке државе, а не са невидљивом руком која покреће механизам слободног тржишта (Laissez-faire Капитализам), која је у овом декадентном стадијуму развоја капитализма намењена за чишчење тржишта од не добро умрежених, позиционираних и (стратешки) недовољно дубоко структуираних малих "риба и рибица" у гео-политичку привреду дебтизма. Укратко, упркос разним рачуноводственим покушајима финансијског полугирања пасиве акционарског друштва међуигром оснивачког капитала и дуговине, спречава се или законски онемогућава се уопштено говорећи, оснивање деоничарског друштва где је једини оснивачки капитал дуг. Другим речима, готовина је потребна јер је она суштина оснивачког капитала као и краљ финансијског капитализма. Имајте на уму да на крају крајева неко мора да у потпуности или делимично сноси последице лошег пословања, док је новац пореских обвезника крајњи гарант у свим нациократским системима, уз помоћ чега се решавају настали економски, финансијски, социјални и политички поремећаји и проблеми.
Другим речима, дозвољено је у сврху куповине деоница задужити се у спољним финансијским институцијама, позајмити новац од пријатеља, родбине, па потом то уложити као оснивачки капитал, или за куповину (новоиздатих) деоница или читавог предузећа, ако се има довољно расположивих и креативно доступних средстава (користећи финансијски инжињеринг). Укратко не може се директно задужити у инвестиционим банкама које су заправо надлежне за издавање и пласман деоница, него је за њихову куповину потребан КЕШ. Обрати пажњу на ово испољавање и тумачење преузетог ризика од стране деоничара у смислу размене готовине (за коју се може нешто директно купити) за деонице (за које се само може нешто посредно купити), што такође одражава и суштину финансијског капитализма ("Готовина је Краљ"). Поред тога, упркос могућности принудне наплате дугова (ако се има од чега наплатити), треба узети у обзир и другу, сиву страну дугова или паразитску страну дуговине (debtity) односно могућност да се дугови не морају увек отплатити (у целости) док кеш просто немаш или имаш (без обзира како си га стекао).
Све ово још више усложњава и запетљава праћење готовинских и дуговних токова на глобалним финансијских тржиштима односно замагљује могућност да се добије јаснији увид шта се стварно дешава на њима, као и унутар самих финансијских корпорација, нарочито ако имају глобалне пословне активности. По мом мишљењу, интернационалне ревизијске компаније имају најбољи увид у то јер су најбоље позициониране и структуиране у глобалне финансијске, економске и пословне токове и збивања на глобалним тржиштима. Из тог разлога, посебна пажња се треба обратити како на њихове пословне (и скривене) активности тако и на њихову потенцијално корисну улогу током решавања претходно изложених финансијских изазова и створених проблема (широм света). Пошто у оквиру овог последњег успостављеног нациократско економског и финансијског поретка (дугизам), индекс поени (финансијско економске елите) на водећим националним и глобалним финансијским тржиштима много брже расту не само од (годишњег) раста производње и извршених услуга него и од оствареног националног и (глобалног) бруто производа, у што је укључен не сразмерно мали удео осталих слојева друштва, води ка све даљем и даљем раслојавању друштва на (изузетно) богате и (веома) сиромашне у зависности како се ко боље прилагоди и снађе у овим мутним водама и насталим жабокречинама дугизма, уместо како и колико својим радом и знањем доприноси успостављеној друштвеној заједници. Успут речено, само замисли како ће то бити у доба оних који ће владати Биоинформационим и Биокомуникацијским Технологијама.
добијање готовине у „руке“: општи, уобичајени, одувек и свуда присутни изазов током вођења пословања
Овде је важно напоменути да измерено и финансијски исказано богаство ових модернизованих финансијских капиталиста, то јест, њихово богаство финансијски изражено у смислу поседованих деоница, је одувек било релативно, а поготово је то у оквиру дугизма. Укратко, слично као што је дуг пут од оствареног профита или зарађених дивиденди до кеша у "џепу" (већинских) власника деоничарског друштва, како због опорезивања тако и због сврсисходног избегавања тога преусмеравањем ових финансијских активности на препродају (постојећих) деоница на глобалним финансијским тржиштима, још дужа је путања од цене деонице на финансијском тржишту до остварења овог финансијско капиталистичког циља, јер је непредвидиво како ће на то реаговати (глобална) финансијска тржишта ако се ради о распродаји позамашног броја деоница. Из тог разлога је за очекивати да ће у зрелој фази развоја дугизма расти и потражња за додатним "пореско рајевским" начинима решавања овог финансијског изазова, подухвата и одговарајућег операционог захвата у потрази за земљом снова, где се много мање или минимално плаћа порез.
Из свега претходно реченог следи да без обзира да ли је вођена социјалистичка, капиталистичка, или феудална економија путем класичног или деоничарског начина организовања компанија, приватно или државно вођених компанија, ..... прoблeмaтикa РEГУЛAРНOГ ДИA УСПEШНOГ затварања започетих пословних циклуса са добијањем КЕША у руке је УОБИЧАЈЕНИ изазов (проблем) да би се поново наставило са новим пословним циклусима (готовински токови). Примењујући као фундамент основни постулат финансија, "Вредност деонице данас је једнака садашњој вредности (свих) исплаћених будућих дивиденди", у сврху дa би СE СПРEЧИЛE будућe штeтнe пoслeдицe eкoнoмских кризa и рeцeсијa зa грaђaнe (ширoм свeтa), у случaју дa јe, у јeднoм нoвo успoстaвљeнoм eкoнoмскoм свeтскoм пoрeтку изaбрaнo oпoрeзивaњe, oвa рaзликa измeђу сaдaшњe (ствaрнe) ВРEДНOСТИ дeoницe и ЦEНE дeoницe нa финaнсијскoм тржишту трeбa бити oпoрeзивaнa, кoригирoвaнo стoпoм флуктaцијe, кoјa сe мoжe тoлeрисaти (слично пожељној или толерисаној стопи инфлације). Тo би сe трeбaлo тaкoђe испрaвити и у случaју дa јe дeoничaрскo друштвo пoвeћaлo брoј (стaлнo) зaпoслeних (али не стицањем и преузимањем постојећих финансијских корпорација него путем нових инвестиција) упoрeђeнo сa гoдинoм ВРХУНЦA брoјa зaпoслeних, a oбaвeзнo тoкoм грeис ("grace") пeриoдa нeoпoрeзивaњa новоформираног старт-уп предузетништва.
Другим рeчимa, пoрeскe oлaкшицe трeбaлe би сe oдoбрити у свaкoм сцeнaрију у врeмeну ДИA одговарајућу ситуацију у простору, кaдa јe тo кoриснo за ВЕЋИНУ ГРАЂАНА [у успостављеном друштву и успостављеној тржишној мрежној структури: "Maркнeт" (Oмрeжeнo Тржиштe).] У сваком случају, овај приступ је много мање компликован, као и рискантан за пореске обвезнике, него увођење неке врсте обавезног "ауто-осигурања" [јер ће такође бити приморани да плате и за неспособност плаћања осигуравајућих компанија, у случају краха финансиских тржишта], за надокнаду причињених штета националним државама .... грађанима (широм света). Нa сличaн нaчин трeбaлo би сe пoступити и сa прeвисoким прeмијaмa тoп-мeнaџмeнтa и упрaвнoг oдбoрa. Овако прикупљени порез треба уложити у промоцију нових пословних предузетничких идеја (предузетништва) како би се повећала конкуренција на овом већ НЕДОВОЉНО КОНКУРЕНТНОМ тржишту, кao и у НEПOСРEДНO ЗAПOШЉAВAЊE OНИХ (oстaлих бeз пoслa), који су одувек стварне жртве удaрa сирoвoг тржиштa. Oбрaтитe свoју пaжњу, дa СE MOРA СПРEЧИТИ ТРOШEЊE oвих aкумулирaних срeдстaвa у билo кoју врсту НEПРOДУKТИВНE (сoциaлнe) сфeрe.
важност исплате дивиденди: временска вредност новца
Двопoлaрни ДИA Бинaрни Нaчин Рaзмишљaњa
(Прaвo)линeaрни Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Врeмeну И Прoстoру
Kрaјњи Исхoд Трaдициoнaлнoг Диaлeктичкoг Нaчинa Рaзмишљaњa унутaр Прaвoлинeaрнoг Разумевања Прoстoрa и Врeмeнa: "САДАШЊОСТ", као ЈЕДАН Крајњи Исход Бинарног "ИЛИ - ИЛИ" Избора између Двополарних Диалеката - Напуштени Простор и Садашњост
Зaкључујући oвaј диaлeктички интeрaктивни сaдржaј, сa њим јe биo oбeлoдaњeн глaвни узрoк нeвoљa aкциoнaрскoг нaчинa oргaнизoвaњa, тo јeст, нaгoмилaвaњe тoкoм врeмeнa ДИA обухваћени прoстoр различитих вредности (финaнсиски шпекулативни мeхурoви) између утврђене цене акције на финансијском тржишту [КАЗИНО ЦЕНА жетона у овој врсти 'коцкања'] и САДАШЊЕ (РЕАЛНЕ) ВРЕДНОСТИ ДЕОНИЦЕ, израчунате на основу износа свих исплаћених дивиденди из до тада остварене добити. Из овог разлога, ово проблематично питање се треба такође подржати са додавањем ДОДАТНЕ и ОБАВЕЗНЕ КОЛОНЕ у извештајима са финансиских тржишта за свако деоничарско друштво (индивидуални начин размишљања), која заправо садржи ову информацију везану са садашњом (тренутном) вредношћу њене цене акције, укључујући и информqцију, колико је већ година деоничарско друштво нотирано на финансиском тржишту. У складу са тим, званични индеx - поени извештавани од стране финансиских тржишта такође се требају прерачунати на бази износа исплаћених дивиденди до текућег дана, и ова информација МОРА БИТИ ЈАВНО доступна и ИЗВЕШТАВАНА НА СВИМ (државним, приватним, ...) медијима. Сврха овога је да се јавно изложи скривени потенциал изражен у смислу вероватноће нагомиланих шпекулативних финансиских мехурова, кроз просто упоређивање ова два израчуната индеx - поена, базирана на дивидендној ВРЕДНОСТИ деонице насупрот ЦЕНЕ акције деоничарског друштва на финансиском тржишту.
Ако се овоме додају настали мехурови нагомиланих дугова, укључујући и реализовану вредност искориштених (али невраћених) дугова њихове раније објашњене сиве стране, што је још више не транспарентно, необјашњиво и недокучиво, а чији правац деловања и удара (заковитлане спирале дугова) је непредвидив, како на финансијским тржиштима тако и у успостављеним (глобаризираним) друштвима, нарочито када делује у спрези са насталим финансијским шпекулативним мехуровима у смислу њиховог стапања у све веће спирале дугова, добија се потпунија слика дугизма. Имај у виду да су и издате деонице такође једна врста моралних обавеза (пасива) или финансијских дугова према њиховим (тренутним) власницима ("кредиторима") односно једна врста "кредита" добијених на најјевтинији и најповољнији тржишни и пословни начин. Ове преузете обавезе тек требају да им се у будућности врате, пре него што им овај предузетнички подухват не почне да доноси и добит (или губитке) на ова њихова уложена финансијска средства. Укратко, имај на уму, да је свако испољавање дуга у крајњој мери дуг према некоме, што ће се на овај или онај начин одразити како на индивидуална, колективна и групна, тако и на свеукупна новчана и пословна збивања у друштву, поготову у овом глобалном и глобализираном свету, где је све међусобно испреплетено предузетим економским, финансијским, пословним, културним и политичким активностима. Из овог разлога, виђено и размотрено с индивидуалне тачке гледишта, свака врста невраћеног дуга је у домену сиве економије или сиве (паразитске) стране преузетог а (у потпуности) невраћеног дуга.
Сумирајући све претходно речено, исплате дивиденди су веома важне, НА ПРВОМ МЕСТУ, као нека врста 'контролних тачки' у овом диалектичком схватању времена и простора, чије главно обележје су сталне промене у (глобалном) геополитичком, друштвеном, финансијском, и пословном окружењу. Другим речима, на овај начин се проверава ДА ЛИ КЕШ ПРОТИЧЕ кроз финансијске канале деоничарског друштва, или не, што је аналогно протоку кисеоника кроз крвне судове живог бића [што може бити отежано или спречено услед насталих злоћудних тромбова: Шпекулативни финансијски мехурови]. Укратко, готовина (на рачуну, као проверени начин контролисања успешног пословања и суверени господар финансијског капитализма) је неопходна да би се исплатиле дивиденде из стварно оствареног профита, уместо недовољно транспарентног или јаловог приказивања рачуноводствено остварене добити акционарског друштва. Да вас подсетим, ово је био главни недостатак обрачуна оствареног профита предузећа користећи књиговодствену методологију класичног капитализма (при чему се новчана вредност оствареног профита процењује коришћењем историјских трошкова).
Или много једноставније речено, на овај начин деоничарско друштво не може трајно скривати (евентуално) навучене злоћудне (ДИА даље ширеће) финансиске шпекулативне мехурове, узрокујући да прсну пре него што се (глобално) даље рашире као метастазе [један боље одрживи начин вођења пословања]. Додатно овоме, сврха овога је да се смање побуде за шпекулативно трговање са деоницама, тако да топ-менаџмент мора наћи нове начине како да обезбеди кеш за дивиденде, то јест, да стави у фокус основне пословне активности уместо на трговање са већ издатим (старим) акцијама (светлуцање). Свакако, пошто је то само један део овог веома сложеног диалектичког интерактивног садржаја, обухваћеног са концептом дужничке ДИА дуговне економије, то није довољно да би се решио овај изазов у разматраном времену ДИА обуваћени (глобални) простор, али задире у срж овог стваралачког изазова.
Поготову је неприхватљиво да и поред вишегодишњег профитабилног пословања деоничарског друштва, његова садашња вредност акције је равна нули или незнатна и занемарљива у поређењу са ценом његове деонице на финансијском тржишту. Ово би се требало решити законском регулативом, подржано одговарајућим фискалним подстицајима. Из овог разлога, треба разликовати деоничарска друштва која исплаћују дивиденде њиховим власницима из оствареног профита (што је далеко сличније начину пословања у класичном капитализму) од акционарских друштва која не исплаћују дивиденде њиховим власницима него профит остварују трговањем већ издатим акцијама (уз додатни ризик, што је далеко сличније начину вођења пословања у дуговном "капитализму"). Обрати такође пажњу како се на овај начин заобилази улога профита класичног капитализма, па се поставља питање, да ли се након ове тихе "револуције" овде и ради о капитализму. У сваком случају, (социјално морална) дерогација и пад вредности (класичног) капитализма је резултат овог приступа ка вођењу пословања (декадентни дуговни капитализам).
- Виђено из перспективе диалектичког схватања времена и простора, ово је још један вид скривеног експлоатисања или нациократске злоупотребе појма будућност у смислу да је потребно чекати (далеке и) боље "будуће" дане за уживање плодова стечених у прошлости и садашњости.
- Имај на уму да је ово основна поставка и претпоставка нациократског схватања појма солидарност (за популистичко руљисање људи) у смислу његове (црно-беле) ваљане примене насупрот његове злоупотребе током протока овог линеарног поимања времена и простора. Да се скрати и ова дуга прича, у сваком (нациократском) друштву где преовладава зло (над добром) и руљански диа групни начин мишљења и размишљања (уместо индивидуалног начина размишљања) биће у тој сразмери фаворисане странпутице и зли путеви овог простог црног или белог избора. Другим речима, виђено из перспективе диалектичког интерактивног приступа, ова обећана будућност ће бити не само злоупотребљена него и даље злоупотребљавана.
- Везано за диалектички интерактивни садржај који се разматра, без обзира на све ово претходно речено у смислу истицања важности разликовања Добра (исправног) од зла (погрешног), судећи према њима, прошлост и садашњост треба увек жртвовати у име и корист ове обећане (далеке) будућности, иако је то чак и у потпуној супротности са главном поставком финансијског капитализма да је "долар данас вреднији од долара сутра" (временскa вредност новца).
- Тим пре, јер се садашња вредност деонице израчунава управо користећи ову временску вредност новца примењујући пондерисану каматну стопу (камата зарађена на камату), која је заснована на овој временској вредности новца (Време је Новац). Или исказано ово на други начин, компаније и остали друштвени и технолошки производи, слично животном веку живих бића, имају такође ограничени век трајања.
- Као пример, погледајте листу 500 највећих и најпрофитабилнијих компанија од пре 50 или 70 година. Да ли су оне успеле да исплате све будуће дивиденде из остварених многогодишњих профита (и незаобилазних финансијских губитака, као последице економских криза, рецесија и неприкладног управљања компанијом, које није било континуирано прилагођавано захтевима будућности)?
- Закључујући овај диалектички интерактивни садржај везан за временску вредности новца, свако, укључујући и деоничаре, жели да добије готовину у руке из оствареног профита, ако не наредне године, онда за 2,3,4... године, односно што је пре могуће. Из овог произилази, да и неисплаћивање дивиденди из оствареног профита, с времена на време, представља сиву страну овог начина вођења пословања. Виђено с методолошке тачке гледишта диалектичког интерактивног приступа, обрати пажњу како са редефинисањем ове основне методолошке поставке, дугизам (који је још увек био у повоју) настаје поткопавањем суштине и сржи финансијског капитализма.
- Примети такође, како у сваком испољавању нациократизма, једно усвојено или наметнуто правило важи када су у питању интереси нациократске елите, док то исто идеолошки пропагирано правило се примењује на сасвим другачији начин за остале ниже слојеве друштва, у хијерархијски организованој нациократској пирамиди.
У сваком случају, да би се смањио ризик слома финансијских тржишта, претходно истакнута разлика између садашње вредности деоница и цене акције (потенциални финансијски шпекулативни мехур или настала финансијска пена) треба да се такне на један или други начин, јер је то далеко једноставније решити у поређењу са стваралачким изазовима решавања и расплетавања крајње замршеног клупка нити испреплетених манипулативних мехурова нагомиланих дугова.
- проблематика акумулираних неисплаћених дивиденди деоничарима, укључујући и део тога, прогутан у лавиринту глобалних финансиских трансакција на финансијским тржиштима током проласка времена ДИА простор, то јест, оних које нису никада биле исплаћене, и које неће никада бити,
- као и разни облици отписивања такозваних "лоших" дугова од стране основаних (ИНТЕР)НАЦИОНАЛНИХ финансијских институција,
- пумпање новца у финансијска тржишта од стране такозваних независних централних банки,
- злоупотреба поверених (слободних) финансијских средстава [укључујући и УШТЕЂЕВИНЕ грађана] од стране великог броја актера финансијског тржишта у смислу узурпације ових слободних финансијских средстава на начин као да се ту ради о властитом капиталу [иако је то један веома МАЛИ УДЕО (део) тога]. Другим речима, присваја се највећи део профита, који је остварен инвестирањем ових слободних (и веома јефтиних) финансијских средатава. Као резултат тога, нема прикладне расподеле и враћања огромног дела ове остварене добити стварним власницима ових "слободних" финансијских средстава, али не и спремни да плате пуну цену за начињене губитке (трошкове и штете) кроз разне шпекулативне и манипулативне активности.
- Напротив, то се искориштава као једна нова прилика за додатно исисавање расположивог новца пореских обвезника, док се остатак ових неизмирених обавеза претвара у државне дугове или кроз додељивање њима јевтиних (или понекад безкаматних) позајмица. Обрати пажњу да се ове јевтине (или безкаматне) позајмице не дају и презадуженим мањим предузећима и малим предузетницима, јер нису довољно увезани и структуирани у овај успостављени финансијско економски систем (вредности), а да се и не помињу милиони презадужених грађања: Један вид подјармљивања и кметовања применом овог уходаног нациократског механизма економије дужника диа (континуирано нагомилавање) дугова;
су такође важни аспекти дужничке ДИА дуговне економије. Упркос свему овоме претходно реченом, нема никакве сумње да су класични капитализам и финансијски капитализам (изузев у својој последњој фази развоја) најбоље усмеравали и користили ова слободна финансијска средства упоређено са осталим нациократско орјентисаним економским и финансијским системима вођења привреде и пословања. То се на првом месту односи на њихово кориштење у предузетничке сврхе, како на микро нивоу тако и на макро разини предузетих и реализованих, малих и (веома) великих инвестиционих подухвата.
Без обзира на све ово горе истакнуто, у овом креативном чланку су у фокус стављене сиве стране и паразитска својства дугизма, која га у ствари изгризају из унутра. Као што је то било претходно образложено, од ове сиве стране нациократизма није било поштеђено ни кориштење расположивих слободних финансијских средстава. Ако се овоме дода да банка и у крајњем случају држава (новцем пореских обвезника) гарантује поврат само дела новца штедиша датог на "чување" банкарским финансијским институцијама да располажу овим "капиталом" водећи првенствено рачуна о интересима власника ових финансијских институција, добија се још потпунија слика стварних дешавања на финансијском тржишту новца.
Из свега овог следи, да је дугизам један вид негације и поништавања постигнутих резултата класичног капитализма. Још у задњој фази развоја финансијског капитализма ("Кеш је краљ") док је дугизам постепено преузимао примат, а што је било погрешно названо неолиберализмом, могло се јасно запазити постепено одумирање привредних субјеката заснованих на класичном капитализму. У првом реду то се односи на мала предузећа, а поготову на убрзано одумирање ситног породичног предузетништва. У овој првој фази развоја дугизма, овај тренд се још више убрзава, па није тешко предвидети њихову судбину у будућности, упркос њиховим огромним и надчовечанским 24x7 напорима да се задрже на површини овог немилосрдног пословног окружења дугизма. За крај је важно напоменути, да је дугизам ("Дуг је Краљ") инфилтрирао поједине државе и регионе још у доба неолиберализма, па и раније, односно током постепеног преузимања примата над финансијским капитализмом ("Готовина је Краљ"). Укратко, сумирајући све претходно речено, дугизам на диалектички дуги рок води једном јаловом и импотентном нациократском друштвеном систему (негованих вредности).
