Особенности Диалектического Интерактивного Подхода
Jeдинствo и Нaпрeгнутoст Диaлeктичких Супрoтнoсти у Врeмeну ДИA Прoстoр
ДИА
Чeтири Примaрнe ДИA Прoтo Пaрaдигмaтскe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
и тако даље у Времену ДИА Пространство, све док се не достигне стадиум развоја
ТВОРЧЕСКИЕ ПРОСТОРЫ ЧЕТЫРЁХ - ТРЕУГОЛЬНОЙ ЗВЕЗДЫ
Овај Темељни План је овековечен у Кеопсовој Пирамиди у Египту
Било како било, сaдa јe мнoгo лaкшe дa сe рaзумe, зaштo oвaј крeaтoр oд знaњa дaјe прeднoст зaбиљeжeним ДРEВНИM цитaтимa aктeрa дaлeкe прoшлoсти, кoји су живeли и крeaтивнo дeлoвaли нa oвим зeмaљским прoстрaнствимa. Иaкo нeки oд вaс, виђено из перспективе МОДЕРНОГА РАЗУМЕВАЊА И СХВАТАЊА УЛОГЕ уметности, нaукe, филoзoфијe и културe, мoгу спoрити, oднoснo нe слaгaти сe сa излoжeним, тo јeст, дa јe извoдљивo дa сe зaмeнe и искaжу нa вишeм нивoу врeмeнa ДИA прoстoр тe вeликe мисли oвих aктeрa дaлeкe прoшлoсти, нијe мoгућe ни нa кaкaв нaчин дa сe зaмeни и измeни њихoвa ВРEMEНСKA (ХИЉАДЕ ГОДИНА) ДИA прoстoрнa врeднoст [дух, рaзум диa ум, мaтeријa]. И кao штo јe тo билo дeмoнстрирaнo oд стрaнe oвoгa крeaтoрa oд знaњa у крeaтивним дeлимa и члaнцимa њeгoвим, њихoвe велике мисли су јoш увeк ВEOMA aктуeлнe, прaвoвaљaнe и нaстaвићe тo дa буду и у будућнoсти. Укратко, "модерно креативно" и уско-специализовано схватање улоге науке ИЛИ филозофије ИЛИ уметности ИЛИ културе током процеса стварања знања, захтева (искључиво) цитирање последњих спознаја унутар уско - специализоване науке, на пример, где је такође и интердисциплинарни приступ такође једна реткост. Примети такође, како су они ('стваралачки') преосетљиви и лако узнемириви на утелотворење цитата главних актера СВЕТИХ КЊИГА И ЗАПИСА у креативна дела од стране ("научних, филозофских, уметничких и културолошких") непожељних гостију, као што је то, на пример, овај креатор од знања. Неовисно од тога, диалектички интерактивни приступ због својих "Темељних Методолошких Симулативних Поставки" захтева да сваки диалектички садржај под креативним разматрањем је снова и снова размотран из (тро)углова велике пирамиде културе, филозофије, уметности и науке, разумљено у смислу подходајушћих "Крајњих ДИА Вероватних Методолошких Претпоставки Диалектичкога Интерактивнога Приступа". Примети да се диалектичка међу(узајамна)игра ова четири СИМБОЛИЧКА пре-древна диалекта одвија унутар СЛИКОВИТОГА И ЖИВОПИСНОГА квадра (квадрата), чије изображење је било отиснуто ДИА утиснуто и у темељни план Кеопсове пирамиде, као неке врсте отелотворења ОВИХ КРЕАТИВНИХ ПРОСТРАНСТАВА ЧЕТВЕРОТРОУГЛАСТЕ ЗВЕЗДЕ. Другим речима, могло би се аргументовати да је на овај начин био овековечен (и скривен) овај предревни методолошки приступ за стварање знања, односно, дозвољавајући му да изађе поново на светло дана, у случају, да се изгуби овај важан део вишега знања, из једнога или другога разлога.
Успут речено, на основу ових гласина и шпекулација о улози тлоцрта ове пирамиде (њене „пете” стране), оних који нису били упућени у ово скривено знање, Аристотел (као и у писаним изворима Далекоисточне културе) назвали су то ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ (етер). Али узимајући у обзир чињеницу да се на тлоцрту ове пирамиде, одвијају диалектички процеси стандардног испољавања концепта-етер, као и даље интерактивно деловање, усавршавање, и обогаћивање четири основна елемента (ватра, вода, ваздух, земља) на једном новом, пожељно вишем нивоу времена ДИА простор (слоју ове пирамиде времена и простора), они се не могу квалитативно изједначавати са овим "петим" елементом (тлоцрт: темељна скица пирамиде). Другим речима, етер представља један општи (стандардни) креативно радни оквир (например, вакум), али и свако специфично створено окружење и креативни амбијент [обавијено са свих страна са невидљивом заштитном мембраном] на неком од нивоа (градивних блокова) ове пирамиде времена и простора унутар којих ова четири елемента интерактивно стваралачки делују, и међусобно садејствују једни с другим. Примери испољавања насталог етер-окружења су међупланетарни звездани простор (звездани систем), међузвездани простори, галактички простори, интер-галактички простори, итд, док су примери створеног амбијента или микро-амбијента: земљина атмосфера, зона активности црне рупе, супернове.... Из претходно наведеног произилази да вакум као скоро празни безваздушни простор представља у ствари једно идеално неутрално окружење и амбијент за стандардно испољавање етера, па је из овог разлога заузео простор (и време) на тлоцрту ове пирамиде.
Земљина атмосфера је један пример испољавања етера на вишем нивоу ове пирамиде, насталог као резултат интерактивно креативног деловања, прожимања, и обогаћивања ова четири основна елемента. Земљина атмосфера не само да омогућује услове за настанак живота, него и штити живот на Земљи стварањем заштитних слојева и омотача, као и подходајушћег атмосферског притиска овог створеног амбијента у узајамном садејству са силом земљине теже што у ствари омогућује настајање течне воде, као и да се она задржи на површини Земље. Успут речено, сваки створени или настали амбијент садржи неко испољавање заштитног омотача, који га заправо раздваја од осталих етер - амбијената. Због ове посебне (заштитне) улоге овог вида испољавања етер - вакума и његове способности метаморфозе у разне видове испољавања етер - амбијента, које је заправо створило потребно окружење и пожељни амбијент за настанак живота, као и услове за његово одржавање, могло би се рећи да се овде заиста ради о једном (ВИШЕМ) НАД-ЕЛЕМЕНТУ, а не о неком петом, не постојећем елементу.
Било како било, ово лингвистичко "сликовито писмо" (симбола) призива у разум диа ум, будећи и покрећући успаване мисли, које су биле утиснуте, отиснуте и смештене ДИА скривене дубоко у потсвести и несвести (имагинативном серверу) человечијих и человечанских бића, а које се могу опет ретроспективно поновно потсетити и оживети у времену ДИА простор, уз "малу" помоћ диалекта - дух тих бића са (дубоким) человечијим кореном. Само-спознаја и сазнање поседовања ове врсте способности мотивише человечија и человечанска бића додатно да наставе тврдоглаво да носе свој тешки "ормар (груди) са ладицама" (унутарње биће), напуњен са (скривеним и невидљивим) диалектичким садржајима человечанске културе, филозофије, уметности и науке. Успут, још увек носећи бреме овога блага человечанства, они покушавају да убеде и остале, без обзира на цену која се за то мора платити, да стварно има нешто вредно за будућност (будућих поколења) у њиховим тешким "прсима (ормарима)". Креативни чланци, забележени од стране овога креатора од знања, креативно делујући унутар мене, доказује такође да су они били у праву. Из овога разлога, завиримо заједно у ову врсту бремена (смисла) бити человечан и человекољубив.
У ту сврху, да би се испунио овај креативни захтев, везан за улогу диалекта - култура, биле су такође цитиране ДИА КРЕАТИВНО ПРИМЕЊЕНЕ речи главних актера Светих Књига и Записа, што уопште није било топло примљено од стране "модерних идеолога и 'теолога'", који делују (иза скривених кулиса) унутар успостављених званичних нациократских институција "модерне" науке, филозофије, уметности и културе. Другим речима, они би хтели да овај део блага человечанства заувек остане ИЗВАН ПРОЦЕСА СТВАРАЊА ЗНАЊА, унутар добро изолованих (и под пуном присмотром) "зидова контејнера њихових", као да се ради о неком нуклеарном (радиоактивном) отпаду. Другим речима, ови њихови "контејнери" су били искључиво кориштени у сврху неке врсте модернога издања "катакомби" за практиковање Божијих вероисповести, при томе "уживајући такву једну врсту (религиозне) слободе њихове", АЛИ НЕ И СЛОБОДУ КРЕАТИВНОГА ДЕЛОВАЊА, то јест, кориштење идеја и мисли ових великих личности далеке прошлости У КРЕАТИВНЕ СВРХЕ. Један добар пример овога методолошкога приступа ка креативној примени (диалектичке међу(узајамне)игре) културе ДИА религије, науке, филозофије и уметности је следећи креативни чланак: Koнцeпт Диaлeктичкoгa Врeмeнa ДИA Прoстoр НAСУПРOТ Koнцeптa (Прaвo)Линeaрнoгa Прoстoрa И Врeмeнa.
Тeмeљнe Симулaтивнe Методолошке Пoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
ДИА
Kрaјњe ДИA Вeрoвaтнe Методолошке Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa
Истовремено, читајући преостале древне и античке изворе, и посебно Свете Књиге и Записе, разумљено у смислу диалектичкога синтетизовања (сажимања) овога огромнога распона времена ДИА простор (ХИЉАДЕ ГОДИНА), пружа се прилика да би се коначно схватило, да се још увек није тако много СУШТИНСКИ изменило од древних и античких времена ДИА подходајушће просторе .. све до данас у третману (обичних) људи у односу на привилеговани третман разних групних друштвених јединица од стране државе и успостављених мрежних структура. На другој страни, постоје веома снажне нациократске силе ('модернисти'), који би хтели да спрече ОВУ ВРСТУ ДУГОРОЧНОГА диалектичкога синтетизовања У ВРЕМЕНУ [будућност, емотивно - емоционално присуство диа физичка присустност, ПРОШЛОСТ] ДИА ПРОСТОР [ДУХ, разум диа ум, материја] по сваку цену. Другим речима, они би хтели да се спречи развој способности и оспособљености ове врсте ДУГОРОЧНОГА диалектичкога сажимања, тако једнога огромнога распона времена ДИА подходајушћега обухвата простора, које обухвата и премоштава и прошлост и будућност ДИА твоју креативну (емотивно емоционалну) диа физичку ПРИСУТНОСТ, а не само у смислу њиховога поимања и разумевања појма "будућност", заробљене и разматране унутар креативно веома ограниченога "контејнера" (право)линеарнога диалекта - садашњост.
На другој страни, закључујући овај иницирани диалектички процес, истински забавља овога креатора од знања, колико испољених парадокса, самообмана и (оптичких) илузија (право)линеарнога поимања и разумевања времена И простора, може се сместити унутар граница овога "контејнера" диалекта - садашњост, у узајамној међуигри са напуштеном шупљином, везано за већ пословично занемаривање улоге диалекта - прошлост од стране стопљених (сраслих) разума ових "модерниста", током њихове (КРЕАТИВНЕ) орјентације у времену и простору. И све то, иако и добро позната сазнања космологије такође противрече овоме веома широко распрострањеном 'научном' (методолошком) приступу. "Што се даље баци поглед у осмотриву васиону, тим боље је виђено (лице) прошлости, односно, лице већ одиграних догађања у прошлости": Олберов парадокс. Или исказујући овај космолошки поглед на свемир у смислу кориштене терминологије диалектичкога интерактивнога приступа, моја - твоја - наша ФИЗИЧКА ПРИСУТНОСТ је окружена са свих страна са диалектом (уграђена материја у) прошлост (ПРОСТОР У ВРЕМЕНУ). Али ова (спољна) доживљавања и ограничења времена и простора НЕ ВАЖЕ И ЗА ДИАЛЕКТ - ЕМОТИВНО ЕМОЦИОНАЛНО ПРИСУСТВО.
Другим речима, само ова врста диалектичкога ДУХОВНОГА (креативнога) присуства је у стању да завири у НЕВИДЉИВА УНУТАРЊА ПРОСТРАНСТВА овога начина диалектичкога поимања, схватања и разумевања (диалекта -) БУДУЋНОСТ, односно, у огромна пространства диалектичких светова ВРЕМЕ У ПРОСТОРУ: Будућност У ДУХУ, као и у бескрајно малецка пространства микрокосмоса (свет диалектула). Након ових неколико диалектичких исказа испливале су на светло дана, сви (методолошки) недостаци и (стваралачке) непријатности научнога искључивања диалекта - дух из 'модерне' научне мисли, уопштено говорећи, само зато што је објективно (и математички у потпуности) немерљив, и из овога разлога физички (с гледишта диалекта - материја) безначајан и безвредан. Било како било, у сврху ретроспективнога потсећања и поновнога оживљавања ових смештених (успаваних) узорака мисли, то јест, њихово преношење и превођење у медиуму - разим диа ум, били су поново кориштени лингвистички диалекти "Темељних Методолошких Симулативних Поставки" (култура, филозофија, уметност, наука), разумљено у смислу стављања тога у подходајушћи диалектички креативни контекст уз помоћ "Крајњих ДИА Вероватних Методолошких Претпоставки Диалектичкога Интерактивнога Приступа".
